Европске привреде посустају

Економија шеснаест чланица еврозоне порасла је за само 0,1 одсто у четвртом кварталу прошле године, што је мање од очекиваног. Највише брину показатељи у Немачкој, као најјачој привреди еврозоне, која у последњем кварталу прошле године није забележила никакав раст.

Од објаве да су изашли из дубоке рецесије, до податка да је привредни раст од октобра до децембра 2009. године невероватних нула одсто, није прошло ни пола године.

Основни разлог што је залет заустављен јесте пад домаће потрошње. Ту је и пад извоза, традиционалног покретача немачке привреде за 18 одсто.

Немачка тако више није на прва на листи светских извозника. Премашила ју је Кина. Популарност немачке канцеларке у благом је паду, мада је она увек била опрезна када је реч о прогнозама. Брину је штрајкови, а ове недеље на улицама су радници у јавном сектору.

Немачка "Бундесбанка" очекује да ће економија ове године ојачати 1,6 одсто. Охрабрују прогнозе стручњака Међународног монетарног фонда да ће том расту допринети повећање тражње немачке робе у земљама чије су привреде у наглом успону.

У Француској благи раст

За разлику од Немачке, Француска економија може да се похвали растом од 0,6 одсто.

"Показатељи нас охрабрују, али треба увек имати у виду каква је ситуација код комшија. Све се то одражава на кретања на берзи", истиче аналитичар Франсоа Шоле.

"Дужан као Грчка", реченица коју су изговарале старије генерације, поновно је актуелна.

Грчка привреда је опала за 0,8 процената. Сви се плаше да би грчка бољка могла прећи и на остале чланице еврозоне, што би додатно могло да уздрма евро.

Шпанска привреда је у минусу од 0,1 одсто, италијанска 0,2 одсто.

Бруто домаћи производ у целој еврозони мањи је четири одсто. Зналци кажу да се то тешко може назвати успехом стимулативних пакета европских влада, које су упумпавале милијарде евра ради опоравка, а Европска централна банка у више наврата смањивала каматне стопе.