Србија међу највећим расипницима енергије, професор Бањац објашњава како да уштедимо

Мере које је Брисел предузео како би смањио потрошњу енергије су смањење температуре грејања, хлађења просторија, декоративно осветљење, гашење светла на установама и у предузећима од 22 до 6 сати ујутру.

Професор Машинског факултета у Београду Милош Бањац рекао је да је ово само једна од енергетских криза, а да се прва енергетска криза догодила 1972. године (први нафтни шок), када је цена нафте скочила четири пута и то су добре прилике да се запитамо колико трошимо енергију.

"Ми у Србији се нерационално опходимо према енергији и постоји велики простор за уштеду. Само рационалним коришћењем енергије можемо да уштедимо 10 посто без икаквих финансијских улагања", напоменуо је Бањац.

Према његовим речима, са малим улагањима те уштеде иду до 20 одсто, а са већим улагањима потрошња енергије може да се преполови.

Истакао је да се новонаправљене фабрике рационално односе према енергије јер је у цену њиховог производа урачуната и енергија, али имамо и доста застареле индустрије која троши доста енергије.

Бањац је подсетио да је од 2013. уведен енергетски менаџмент и да је од тада почело да се води рачуна како би и та предузећа смањивала потрошњу за један проценат годишње.

Србија иначе важи за земљу која расипа енергију, трошимо три-четири пута више од европског просека.

"Ако говоримо о домаћинствима највише енергије се користи за грејање, око 60 одсто укупне енергије. Многи грађани живе у објектима који не да нису топлотно изоловани већ немају ни фасаду", истакао је.

Међутим, што се индустрије тиче, каже, да Србија има енергетски интензивне индустрије попут производње гума и шећера и оне троше доста енергије како би направиле производ.

Шта је нерационална потрошња 

"Рационално је разумно коришћење енергије. Можда је најлакше да се објасни тако што ћемо објаснити шта је нерационална потрошња. То је када грејете стан, а отворите прозоре, када укључите клима уређај па хладите, а отворен је прозор. Када шире погледамо то је и када грејете кућу, а нисте урадили изолацију", рекао је Бањац.

Напоменула је да се често енергетску ефикасност везују и за енергетски ефикасне уређаје.

"Највише у домаћинству троши бојлер око девет посто енергије, затим шпорет, фрижидер, клима уређаји. Где се највише троши енергије ту се највише може уштедети", рекао је.

Навео је практичне примере како да се уштеди енергија - ефикасније је да се туширате него да се купате у кади, ако се туширате не треба све време да цури вода.

"Потрошачи су ти који диктирају како ће се трошити енергија, а не сам уређај", истакао је Бањац.

Говорећи о уштедама грејања, каже да свако прегревање за један степен од онога што нам је довољно трошимо седам одсто више енергије, када хладимо тај простој трошимо више четири посто енергије.

Понашање у случају енергетске кризе 

"У случајевима енергетске кризе можемо мало да спустимо температуру, као што то раде Немци, да се мало топлије обучемо", рекао је професор.

Као дугорочно решење, каже да треба кренути у обнову енергетске ефикасности објеката, да мењамо прозоре и стављамо фасаде, јер на тај начин можемо да уштедимо до 40 одсто енергије.

"Следећи корак је да мењамо системе којим се грејемо. Они који се греју на струју да размисле да пређу на грејање топлотним пумпама, на тај начин смањиће потрошњу електричне енергије за три пута", навео је професор.

Од прошле године држава је повећала субвенције за мере енергетске ефикасности.

Бањац наглашава да ако се замене прозори и уради фасада да се може уштедети до 40 одсто енергије.

Појаснио је појам "енергетски вампир", каже да су то уређаји који троше мало енергије али раде 24 сата и онда се та енергија накупи – то су уређаји попут телевизора и компјутера.

"Према неким подацима ако те уређаје искључујемо можемо уштедети до пет посто енергије", рекао је Бањац и напоменуо да није штедња само да смањимо рачуне већ за струју коју користимо мора да се сагори неки угаљ.