Скраћење рада ако држава плаћа трошкове

Унија послодаваца Србије саопштила је да је за њих прихватљиво да се, тамо где нема посла, радна недеља смањи са 40 на 32 радна сата, али само у случају да држава преузме исплату дела зарада и пореза и доприноса за осам нерадних сати.

Унија је саопштила да је одлуку донела после детаљног разматрања предложеног Програма социјалних мера Министарства рада и социјалне политике и консултација са директорима и власницима 60 великих и средњих компанија грађевинске, металске, хемијске, прехрамбрене, текстилне и дрвне индустрије.

Унија послодаваца оценила је да је за буџет боље да држава дотира осам радних сати недељно у потпуности и, у компанијама које имају мањак посла исплати месечно запосленима 3.587 динaра, него да компаније буду принуђене да отпусте запослене, па да се њима као незапосленима исплаћује накнада.

Како су у супротном отпуштања неминовна, финансијски је за државу повољније да прихвати овај предлог, јер би отпуштања хиљада запослених која су већ у току могла да створе десетине хиљада социјалних случајева, наведено је у саопштењу.

За послодавце у Србији неприхватљиво је смањење фонда радних сати на 32 сата недељно, а да притом исплаћују плате као да се ради 40 сати, додаје се у саопштењу.

Анкетом и анализом на основу репрезентативног узорка, Унија послодаваца је утврдила да ће већина предузећа у Србији, сем банака и компанија у неким услужним делатностима, у наредном периоду имати 20 до 25 одсто мању потребу за ангажованом радном снагом због мањка наруџбина и општег пада промета.

Најугроженији је металски сектор где предузећа већ књиже губитке и постоји реална потреба за смањењем радне снаге у распону од 30 до 35 одсто, следи хемијска и индустрија неметала са потребом смањења радне снаге од 22 до 24 одсто, прехрамбена и прерађивачка индустрија са 15 до 17 одсто и текстилна индустрија са 14 одсто.

У тим секторима индустрије, послодавци имају тешкоће у превазилажењу губитака у условима када исплаћују зараде и пратеће порезе и доприносе у истом износу као пре избијања кризе, навела је Унија послодаваца.

Драгутиновић: Могућа помоћ државе

Минстарка финансија Диана Драгутиновић не одбацује могућност да се новац за помоћ предузећима исплати из буџета, али не као нови трошак, већ је потребно да се изврши прерасподела расхода.

"Само у 2008. години локални нивои су потрошили за социјалне намене, али не оно што је предвиђено законом, него на различите једнократне помоћи, до 35 милијарди динара. Та средства би могла бити мобилисана да се помогне фирмама које у овом тренутку имају проблема са тржиштем", рекла је министарка финансија.

Савез самосталних синдиката Србије упутио је раније Влади десет захтева са предлозима за ублажавање економске кризе и избегавање већих последица по стандард грађана.

Синдикалци траже очување нивоа запослености и отварање нових радних места, повећање производње и извоза, смањење јавне потрошње и увоза, стабилизацију курса динара, растерећење привреде и обезбеђење одговарајућег стандарда грађана.

"Ми подржавамо све оне ефекте или предлоге који би помогли да не долази до губљења радних места, али исто тако да ти ефекти не значе мање плате запослених", рекао је председник Самосталног синдиката Србије Љубисав Орбовић.

Радницима у Србији послодавци дугују 125 милијарди динара за неисплаћена здравствена и пензијска осигурања. Синдикат због тога захтева ефикаснију наплату пореза и доприноса, оштрију борбу против сиве економије и јачање рада инспекцијских служби.