Кластери доприносе регионалном развоју

Министарство економије и регионалног развоја определило је ове године 40 милиона динара за подстицање развоја кластера у Србији који треба да допринесу подизању конкурентности пре свега наших малих и средњих предузећа у региону, изјавила је државна секретарка у том министарству Весна Арсић.

Арсићева је на међународној конференцији "Кластери - изазови и могућности за регионални развој", подсетила да је до сада у Србији формирано 20 кластера из различитих области привреде, који су повећали приход предузећа и научно истраживачких установа у њима за 50 одсто.

Државна секретарка је указала да су они прошли кроз три фазе развоја, а сада је циљ да пређу у четврту - одрживост, јер су се испољили и одређени недостаци, као што је недовољан интезитет веза међу појединим члановима, недостатак масе и великих предузећа, слаба сарадња са научним институцијама и недостатак кластер менаџера.

Зато су приоритети државе да подстиче иновативне извозно оријентисане националне кластере, као и регионалне који могу бити покретачи привредног развоја у Србији, а за то је битна образована радна снага и развој менаџмента.

Значај умрежавања предузећа кроз кластере 

Арсићева ја оценила да је веома значајно што је у Србији почела да се развија свест о значају умрежавања предузећа кроз кластере што је широко прихваћено у високо развијеним земљама. Као пример навела је Силицијумску долину у САД која има седам кластера из информативних технологија и регионалне кластере италијанске прокрајине Емилија Ромања из области текстила и пољопривредне механизације.

У Србији су међу најуспешнијима кластери из области ауто индустрије, малих пољопривредних машина и софтвера.

Тако у аутомобилском кластеру послују 22 предузећа и пет научних установа са 8.100 запослених, а 2007. године остварили су укупан промет од 140 милиона евра и извоз од 100 милиона евра.

У кластеру пољопривредних машина има 15 предузећа и пет научних институција, остварили су прошле године промет од 18 милиона евра и извоз од осам милиона, углавном на тржишту бивших југословенских република.

У софтверском кластеру има 11 предузећа и четири научне институције, запослено је 1.200 људи, а компјутерски програми извозе се у ЕУ, САД и на Блиски исток.

Посебан значај кластера у кризи 

Норвешка влада је финансијски помогла развој кластера у Србији, а норвешки амбасадор Хакон Блакенборг је истакао значај што већег броја иновација у привреди и сарадње јавног и приватног сектора.

Кластери отварају перспективе за развој индустрије, доносећи и нове вештине и технологију, а ми смо спремни да своја међународна искуства поделимо са Србијом, рекао је Блакенборг.

Шеф делегације Европске комисије у Србији Жозеп Љоверас указао је да су кластери нова модерна форма пословне мултифункционалне организације који повећавају локалну и регионалну конкурентност, подсећајући да ће Србија кроз предприступне фондове ЕУ ИПА добити 6,5 милиона евра за развој пројеката везаних за јачање конкурентности предузећа.

Љоверас је указао да је искуство ЕУ показало да су у време економске кризе кластери веома позитивна ствар јер повезују предузећа и центре знања и изразио задовољство што је српска влада наставила да и даље подржава њихово формирање додавши да је јако важно да се успостави добра равнотежа између тржишних сила конкуренције и потребе за сарадњом да би предузећа могла здраво да живе.