Препорука о скраћењу радног времена

Министар рада и социјалне политике Расим Љајић рекао је да Влада Србије размишља о скраћењу радне недеље са 40 на 32 сата, с тим што коначни став око тога треба да донесу заједнички представници синдиката и послодаваца.

Према Љајићевим речима, скраћење радне недеље не би подразумевало смањење зарада запосленима.

Члан Економског савета премијера Србије Милојко Арсић истакао је да скраћење радног времена може да буде дато само као препорука послодавцима и да не би то требало уводити као обавезујућу и општу меру.

"Треба то дати као препоруку и ту одлуку препустити самим предузећима, односно договору између послодаваца и синдиката", истакао је Арсић.

Према његовим речима, пре таквог предлога треба се консултовати и са правницима, јер треба решити питање у вези радног стажа, односно његовог повезивања.

Арсић је навео да је у Немачкој тај систем показао резултате, да радници раде краће и иду на дуже одморе, али да у Србији треба видети да ли постоји економска оправданост за тако нешто.

Коментаришући предлог да две жене раде на једном радном месту, по четири сата дневно, што се такође појавило као идеја за очување посла, Арсић је навео да би ако би плате биле у пуном износу, то био додатни трошак за послодавца, а да уколико се зарада дели на пола, питање је да ли се са тим износом средстава може живети.

Неопходна субвенција државе

Председник Скупштине Уније послодаваца Србије Небојша Атанцковић рекао је у изјави Танјугу да то удружење неће имати ништа против предлога о скраћењу радне недеље, уколико држава прихвати да субвенционише део зарада запосленима.

Атанацковић је објасно да је реч о чистој математици јер, како је рекао, ако посла нема, постоје два начина за преживљавање послодаваца - да радници буду отпуштени или да буду задржани с тим што би за смањени рад имали и ниже зараде.

"Послодавцима није у интересу да отпуштају раднике зато што су то радници који су већ навикли на одређене технолошке процесе. Заједнички је интерес да се то питање реши на обострано прихватљиви начин, а скраћење радне недеље је нешто што се само по себи намеће", сматра Атанацковић.

С друге стране, економски разлози налажу послодавцима да у случају скраћеног радног времена није могуће да запослени примају исте зараде, јер би у том слулчају то више значило да је реч о избољу, а не о неимаиштини.

"То би значило да је профит фирми толико добар да радници могу да раде краће, а да примају исте зараде", прецизирао је Атанацковић додајући да ће став о владином предлогу скраћења радне недеље донети званични органи Уније.

Зато је, тврди Атанацковић, неопходно да ту разлику у радном времену послодавцима, односно запосленима неко надокнади кроз субвенције или умањења стопе доприноса.

 У већини случајева, радници у Србији на послу су ангажовањи мање сати од законом предвиђеног максимума, а зарада се углавном зарачунава према броју сату проведених на раду, истакао је Атанцковић.

Суштина коју би јавност и држава требало да прихвати јесте да је изузетно важно да се потрудимо да опстану послодавци јер само тако могу опстати и запослени.

"Није логично трудити се да се по сваку цену сачувају радна места, а да се не води рачуна о томе да ли ће послодавац преживети", рекао је Атанацковић.