Тежак пут до хрватског тржишта

Србија је једна од малобројних земаља у коју Хрватска више извози него што из ње увози. Према српским подацима, та разлика је око 116 милиона долара, док је, према хрватским изворима, вишак у њихову корист близу 200 милиона долара.

Истовремено, у Србији послује око 200 хрватских фирми, а инвестиције су премашиле 500 милиона евра, док је присуство српских фирми у Хрватској занемарљиво.

Покушај "Галеб групе" да купи једну хрватску фирму, иако је све било договорено и обезбеђене су биле гаранције банака завршио се неуспешно. Добили су одговор да су закаснили, а да је фирму за коју су били заинтересовани купила нека хрватска фирма.

Председник "Галеб групе" Радослав Веселиновић каже да није проблем ако фирма закасни са куповином, већ су проблем поједини натписи.

"Сутрадан смо видели у новинским натписима - успели смо да спасимо да српска фирма не купи нашу твртку. То ипак значи да је постојао један лоби који није био баш за то да дођемо на то тржиште", рекао је Веселиновић.

Економски или политички разлози

После тога, "Галеб група" је основала своју фирму у Хрватској преко које су наставили да раде, али и даље нису задовољни сарадњом.

"Мислим да се ради искључиво о економским факторима у овом тренутку, не верујем да било који политички фактори битно диктирају токове, како размене роба, тако и токова капитала", каже економиста из Загреба Велимир Шоње.

У амбасади Хрватске у Београду кажу да су на хрватском тржишту српске фирме добродошле.

Амбасадор Хрватске у Београду Жељко Купрешак каже да откако је он у Београду, није имао случај да је неко дошао и рекао "ми не можемо из политичких разлога да се појавимо на хрватско тржиште или из неких других разлога".

"Позивам сваку од српских фирми која има таквих проблема да нам се јави", нагласио је амбасадор Хрватске.

Велика шанса, сматрају у Амбасади, јесте и у пласману пољопривредних производа, јер поред 4 и по милиона житеља, Хрватску годишње посети и више од 10 милиона туриста. Поручују, међутим, да српске фирме морају да буду активније. У Привредној комори кажу да је проблем и у неусаглашености прописа.

"Ми тај проблем настојимо да решимо и користећи неке могућности из ЦЕФТА споразума који иначе предвиђа да се склопе или билатерални или мултилатерални споразуми, који предвиђају решење овог проблема у овом периоду, док обе земље не буду ушле у ЕУ", рекао је директор Бироа за регионалну сарадњу ПКС Миливоје Милетић.

Оно у чему се слажу и српска и хрватска страна, јесте то да треба разговарати. Прва прилика је већ следеће недеље на регионалној конференцији коју организује српска страна као председавајућа ЦЕФТА споразума и на којој ће бити речи о уклањању баријера.

Убрзо затим и хрватска амабасада организоваће конференцију на којој ће српске привреднике упознати са начином на који могу да инвестирају у Хрватској.