Просторно неравномеран економски раст

Економски развој је просторно неравномеран и тако ће бити увек. Привредна и финансијска моћ свуда у свету концентрисана је на одређеним подручјима, а развојна шанса остатка сваке земље јесте у сарадњи са центрима моћи и у доброј инфраструктурној повезаности.

То је један од основних закључака Извештаја о развоју у свету у 2009. години, који су сачинили стручњаци Светске банке предвођени Индермитом Гилом, главним економистом за Европу и централну Азију.

Да би економског раста уопште било, према мишљењу Индермита Гила, он мора да буде просторно неравномеран. То важи за земље у развоју, али у кризним годинама и за оне развијене.

"Неким подручјима једноставно иде добро, а некима не. Треба улагати тамо где иде добро. Знам да је то тешко прихватити, али то је економска неминовност", каже Индермит Гил.

Неравномеран економски развој подржава Америка, док Европа тежи равномерном развоју целе територије једне земље. Тај луксуз, по мишљењу Гила, себи можда могу да приуште само богате земље.

Добар пример је Ирска. Седамдесетих година прошлог века, Ирска, Грчка, Италија и Шпанија биле су на истом ступњу развоја. Онда су Ирци кренули да улажу и развијају Даблин, док су остале земље тежиле равномерном развоју свих својих делова. Данас, Ирска је по свим економским показатељима далеко развијенија од осталих земаља у тој групи.

Страни инвеститори су у Србији препознали подручје у које је добро улагати. То је потез између Београда и Новог Сада.

Главни експерт Светске банке за Европу и централну Азију, Индермит Гил, изнео је још једну нелогичност коју форсирају неке земље. Наиме, оне истовремено инсистирају на што већем образовању својих становника, али и смањењу миграција у велике градове.

Као доктор економије, рекао је Гил, ја бих био најбескориснији човек у свом родном селу у Индији. Зато је за мање развијена подручја неке земље од пресудног значаја добра економска и инфраструктурна повезаност са привредним и финансијским центрима.