Грчка дужна к'o Грчка

Како спасити грчку привреду, питање је о којем се разговарало у Атини и Бриселу. Премијер Јоргос Папандреу саопштио је нове владине мере штедње, које обухватају смањење плата у јавном сектору, поскупљење горива и хајку на оне који избегавају плаћање пореза.

Европска комисија дала је зелено светло плановима Грчке за смањење рекордног буџетског дефицита у наредне четири године.

Грчка је најзадуженија земља еврозоне. Њен дуг износи 300 милијарди долара. Као чланица еврозоне, има обавезу да задржи буџетски дефицит у оквиру три одсто, а он је сада четири пута већи.

Грчки премијер представља план штедње у покушају да извуче земљу из дужничке и буџетске кризе. Међу мерама су повећање пореза на гориво, каснији одлазак у пензију и ревизија пореског система. Биће проширена и мера за замрзавање плата за све запослене у јавном сектору који зарађују више од 2.000 евра месечно.

Криза без преседана 

"Грчка пролази кроз кризу без преседана. У овим критичним тренуцима морамо да делујемо одлучно. Наш програм ће ојачати грчку економију и омогућити нам да решимо дубоке, структурне проблеме у земљи", рекао је грчки премијер Папандреу.

Грчки програм штедње пажљиво прате синдикати. Запослени у јавном сектору најављују штрајк за 10. фебруар, царински и порески службеници ове недеље, а пољопривредници широм Грчке већ недељама блокирају путеве тражећи финансијску помоћ.

Истраживања показују да велики број грађана ипак прихвата строже мере. Постоји добар план и воља да се проблеми реше.

Неки стручњаци упозоравају на велике размере корупције и утају пореза као важне факторе који су довели Грчку у лоше финансијско стање. Други кажу да криза у Грчкој траје већ годинама, али да су је претходне владе прикривале.

"Чини ми се да кажњавање садашње грчке владе због грешака које је починила прошла влада нема никаквог смисла. Делује ми сулудо. Ако Европа треба да функционише као јединствена целина, мора да постоји одређени степен солидарности међу државама", рекао је добитник Нобелове награде за економију Џозеф Стиглиц.

Оствариве пројекције грчке владе 

Атини не треба савет или новац ММФ-а, и најбољи начин за решење проблема је у програму грчке владе, кажу у Европској комисији.

"Пројекције грчке владе су оствариве, али не и лаке за реализацију. Тражићемо и додатне мере ако не буду у стању да постигну планирано смањење дефицита", истакао је европски комесар за економију Хоакин Алмуња.

До средине марта Грчка ће известити о томе шта планира да уради како би ове године спустила дефицит на 8,7 одсто.

Брисел тражи од Атине да среди статистику, пошто су европски извештаји открили да је Атина штимовала цифре да би дефицит изгледао мањи.

Грчка дужничка криза уздрмала је тржишта обвезница и пољуљала поверење у евро који је последњих недеља ослабио према долару.