Подстицање повољнијих кредита

После вишемесечне стагнације, крајем прошле године у Србији је забележен раст кредита грађанима и привреди. Гувернер Радован Јелашић најављује да ће Централна банка ублажити монетарне прописе, како би подстакла банке да одобравају више кредита, и то под повољнијим условима.

Истовремено, могуће је и да се промени Бечки договор којим су се банке обавезале да неће смањити ниво кредитирања испод нивоа из 2008. године.

Бечки договор постигнут је пре годину дана, у оквиру аранжмана са ММф-ом, како би се највеће банке спречиле да услед кризе повуку новац из Србије, Румуније, Босне и Херцеговине, Мађарске, Летоније.

"Ситуација је знатно другачија него пре годину дана и зато би Бечки договор могао да буде измењен. Више се не доводи у питање ликвидност, јер банке имају довољно новца од међународних финансијских институција и из сопствених извора", рекао је Ан Мари Гулде из ММФ-а.

Међутим, Гулде истиче да остаје проблем недовољног кредитирања јер банке покушавају да избегну ризичне пласмане.

Одлука крајем фебруара 

Бечки договор са банкама важи до краја године, да ли ће и како бити измењен знаће се до краја фебруара. После посете ММФ-а Србији, у Бечу ће бити одржан састанак банкара под називом Виена плус.

Очекује се да ће банкама бити препуштено да саме одлуче да ли ће повући новац из Србије. За сада, већина каже да то неће учинити.

"Не верујем да ће се након истека споразума много тога променити, пошто су банке у Србији посвећене домаћем тржишту и економији. Шта год да буде неће утицати на наше пословне планове да повећамо ниво кредита у Србији. Држава и монетарне власти су те од којих зависи да ли ће се договор наставити", рекао је Федерико Гицони "Уникредит групе".

Бечки договор-најбоља економска одлука  

За Бечки договор кажу да је једна од најбољих економских одлука у прошлој години која је утицала на стабилност финансијског система.

У Црној Гори, која није део тог договора, банке су смањиле укупне кредите за око 10 одсто. Зато гувернер Србије сматра да би неке делове бечког договора требало продужити и после 2010. године.

"То су неке ствари попут тога како проверавати колика је изложеност банака на групном нивоу за поједине земље, шта се дешава са кредитима везаним за стране валуте у појединој земљи и како обезбедити више кредита у локалној валути", рекао је Јелашић.

Гувернер је истакао да из кризе треба извући поуке да би у будућности имали још стабилнији банкарски сектор.

И поред најаве гувернера да ће смањити обавезе банкама, нереално је очекивати да ће ове године кредити бити знатно јефтинији и да ће се поновити кредитни бум од пре две, три године. Кредити неће бити јефтинији, плате су замрзнуте, а све је више и оних без посла.