Скок цене метала на светском тржишту – у Србији некима ситуација отежана, док други бележе рекорде

У питомом сеоском амбијенту већ две деценије породица Ракић производи димњаке од прохрома, које монтирају широм Србије, БиХ и Црне Горе.

Материјал је поскупео, па су обезбедили залихе за само неколико месеци. Посла има, али не и радника, упркос дневницама од 50 до 80 евра.

"Бавимо се и пољопривредом, имамо и лепе малине, бавимо се свиме да би надоместили. Многочлана смо породица, хвала богу. Па нема зиме. У овој земљи може да се заради ко хоће да ради, али ко хоће да ради. А има нажалост оних који само кукају на систем, седе у кафићима, пију једну кафу цео дан", рекао је Раде Ракић, приватни предузетник.

Породица Рајевић превалила је пут од мале радње до фабрике за производњу бојлера, али она зависи највише од прохрома који увозе са Далеког истока.

"И овде нешто из домаћих капацитета, смедеревске Железаре. Затим се пласира на домаће и страно тржиште. Једно од страних тржишта јесте било украјинско, које нажалост у овом моменту не функционише. Ми поседујемо ту способност сналажења у ванредним условима, тако да ћемо мислим преживети и ову кризу, која није прва", навео је Владе Рајевић, заменик директора фабрике за производњу бојлера из Пожеге.

Док се произвођачи довијају да амортизују поскупљење увозног метала, а цео свет је уздрмао рат у Украјини, једина ваљаоница у српском власништву у овом месецу бележи рекордан извоз бакра у последњих 15 година.

"Што се тиче тржишне позиције ми ту имамо доста добре вести, а што се тиче цене метала чињеница је да те цене много расту, да су нестабилне, да треба много већа количина обртних средстава за пословање", рекао је Деско Никитовић, власник Ваљаонице бакра Севојно.

У томе олакшицама и мерама држава може помоћи домаћим привредницима, који су успевали да послују и када је Србија била у рату. А богато искуство пословања у кризним ситуацијама их је научило да за нове изазове можда буду спремнији и ефикаснији од колега из развијенијих земаља.