Украјина нема новца за руски гас

Председник Украјине Виктор Јушченко је обећао да ће сви водећи политичари у његовој земљи заједнички радити на смањењу дефицита државног буџета и стварању услова да се добије нови зајам Међународног монетарног фонда .

Јушченко је јуче, како наводи британска агенција, упутио писмо руководству ММФ-а и Светске банке, након што је Фонд саопштио да није вољан на продужетак сарадње и одобравање друге транше зајма Украјини, у оквиру кредитног аранжмана вредног 16,4 милијарде долара, све док влада у Кијеву не пристане на раније договорено смањење јавне потрошње.

ММФ је, наиме, већ суспендовао одобравање друге транше кредита у вредности 1,84 милијарде долара, јер влада украјинске премијерке Јулије Тимошнеко није исказала спремност да испуни захтеве Фонда у вези оштрог кресања буџетских издатака, смањења плата и пензија.

Фонд упорно инсистира да Украјина снизи буџетски дифицит у овој години на свега један одсто од вредности бруто домаћег производа, док влада није вољна да тај мањак смањи испод садашњих три процента.

То, међутим, није једини проблем Украјине. Ако до 7. марта не плати руском "Гаспрому" дуг од 400 милиона долара, испоруке гаса могле би поново да буду обустављене.

Глобална економско - финансијска криза је довела, према речима владиних функционера, до драстичног пада тражње украјнског челика и других индустријских производа и сировина.

Нагла промена конјунктуре на светском тржишту је Украјину јесенас довела на саму ивицу финансијског краха, па је са ММФ-ом склопљен поменути кредитни аранжман који сада влада у Кијеву избегава да у целости примени плашећи се жестоких социјалних немира.

Пад производње 30 одсто, прети банкрот

Украјинска индустријска производња је у јануару опале око 30 одсто, а неки домаћи аналитичари прогнозирају да ће без значајне стране финансијске кредитне подршке њихова земља објавити банкрот, то јест немогућност даљег, уредног, сервисирања спољних дугова.

Влада премијерке Тимошенко је за ову годину прогнозирала минималан привредни раст у земљи од 0,4 одсто, али већина експерата је сагласна у оцени да ће се уместо тога Украјина током 2009. године суочити са огромним падом економске активности.

Јушченко, тврди, у свом обраћању ММФ-у и Светској банци, да ће наредне седмице све битне државне институције и политички прваци усагласити ставове око продужетка сарадње са Фондом и тако отворили пут за убрзану обнову преговора са представницима те кредитне организације о одобравању нове транше спасоносног зајма.

Закључци мисије ММФ-а која је средином овог месеца боравила у Украјини биће представљени члановима украјинског парламента који би требало да одобре значајно смањење буџетског дефицита у овој години, наводи се у писму које је Јушченко упутио челницима Фонда и Светске банке.

Јушченко се, иначе, руководству ММФ-а и Светске банке обратио свега дан након што је о будућој сарадњи са Фондом разговарао са Тимошенковом, председником Врховне раде (националног парламента) Владимиром Литвином и најутицајнијим опозиционим политичарем и ранијим премијером Виктором Јануковичем.

Тимошенкова је почетком фебруара затражила од Русије, у покушају да избегне даљу реализацију аранжмана са ММФ-ом, зајам од пет милијарди долара, као и финансијску помоћ од Европске уније, САД и више других најразвијенијих земаља.

Русија је, у начелу, исказала спремност да преговара о одобравању такве помоћи, док се представници ЕУ и свих других земаља од којих је Кијев затражио финансијску подршку, до сада нису ни огласили.