Измена тендера за РТБ Бор

За стратешког партнера новог предузећа у Бору, чији ће већински власник бити држава, моћи ће да конкурише свака фирма која се у последње три године бавила производњом, трговином или прерадом обејених метала.

На данас објављени тендер, потенцијални стратешки партнери, понуде могу да шаљу, наредних 45 дана. За 40 одсто власништва у новом предузећу, у које улазе Басен Бор, рудници бакра у Мајданпеку и Бору и топионица, минимално улагање је 116 милиона долара.

Влада је поставила услов да приход фирме из претпрошле године не сме бити мањи од пола милијарде долара.

И синдикати и пословодство РТБ-а су вест о новом тендеру примили са олакшањем.

Менаџмент компаније РТБ Бор изразио је задовољство због измена тенедера за приватизацију. В.д. директора РТБ Бор Благоје Спасовски уверен је да ће бити пронађен стратешки партнер за то предузеће и да ће у Бору кренути инвестиције.

Председник синдиката Независност Драган Јанкуцић нагласио је да је држава попустила пред захтевима потенцијалних стратешких партнера.

Директор Самосталног синдиката РТБ Бор Драган Алексић изјавио је да је тендер измењен на основу договора синдиката, пословодства и министарства, али да тај синдикат није задовољан због најава да ће се брзом докапитализацијом стићи до већинског власника.

Решење еколошких проблема Бора 

Преузимањем обавезе да уз кредит сама гради топионицу бакра, држава је хтела да олакша улазак стратешком партнеру али пре свега, реши еколошке проблеме Бора.

"Ми ћемо урадити једну студију шта урадити са јаловиштима и свим оним локацијама које су у Бору одавно изексплоатисане и које представљају велики проблем", рекао је министар за заштиту животне средине Оливер Дулић.

Економисти очекују да ће, прелазак друштвене имовине РТБ-а, у државну, оснивањем новог предузећа, бити транспарентан. Већина сматра да није прави тренутак за узимање робног кредита за градњу топионице, чиме се повећава увоз.

По речима представника Владе, драстичан пад цене бакра у свету и јесте разлог због кога су стратешком партнеру сада понуђени повољнији услови.

На претходним тендерима, два пута је победник изабран али се испоставило да се румунски "Купром", пре две године, преценио када је преузео обавезу да за РТБ исплати 400 милиона долара.

Прошле године слично се догодило и аустријском "Атеку", који ни уз неколико померања рокова није успео да сакупи 466 милиона долара. Да ли ће и за колико цена, сада за мањински удео у Бору, премашити почетних 116 милиона долара, скоро нико не жели да прогнозира.