Ембарго Белорусије на увоз хране из Србије – колика је штета за пољопривреду

Забрана увоза хране у Белорусију неће много коштати Србију, то су изнуђене мере које више имају политичку конотацију, каже за РТС агроекономски аналитичар Жарко Галетин.

Белорусија је додала Србију и Лихтенштајн на листу земаља које подлежу ембаргу на прехрамбене производе. То практично значи да наша храна неће моћи да се извози у Белорусију.

Жарко Галетин, агроекономски аналитичар, рекао је у Јутарњем програму да се у овом тренутку не може говорити о великој штети.

"То више има политичку конотацију и рефлексију на политичке односе, али верујем да су то само изнуђене мере, како од стране Србије, тако и од стране Белорусије", навео је Галетин и објаснио да се Србија придружила санкцијама Европске уније према руководству Белорусије, и да је то практично одговор белоруске владе.

Са финансијске стране, како је истакао, то Србију неће много коштати.

"Најугроженији су произвођачи сточне хране. То је једини део из пољопривредног и прехрамбеног сектора који је имао тамо неко тржиште", наводи Галетин.

Додао је да је целокупна трговинска размена са Белорусијом нешто више од 100 милиона долара, од чега се на храну односе мале количине.

"Започети су преговори о могућностима веће сарадња у извозу јабука, воћа, поврћа. Наравно, то је све сада стављено ад акта. Мислим да је ова мера орочена на шест месеци од стране белоруске владе", напомиње Галетин.

Стране компаније заинтересоване за прераду кукуруза у Србији

Узгајиваче кукуруза обрадовала је вест да су стране компаније заинтересоване да у Србији отворе фабрике за прераду те намирнице.

Колико сада има информација, навео је Галетин, то ће бити кинески инвеститор. "У питању је једна респектабилна количина од 500.000 тона кукуруза", додаје Галетин.

"Ми који се бавимо пољопривредом и аналитиком у пољопривреди желимо не да будемо међу 10 највећих светских извозника кукуруза већ да тај кукуруз валоризујемо кроз више фазе прераде", каже Галетин.

Истиче да кукуруз налази широку примену у фармацеутској и хемијској индустрији, у енергетици, индустрији сточне хране.

"Све што нам долази као неки капацитет за прераду може да мултипликује основну цену кукуруза неколико пута, у зависности од тога која је фаза прераде у питању, која је технологија, какво је тржиште. У сваком случају, то јесте добра вест", закључује Галетин.