Србија може додатно да се задужује

Потпредседник Владе Србије Божидар Ђелић сматра да има простора за додатно задуживање, пошто је са учешћем јавног дуга у бруто домаћем производу мањим од 25 одсто, Србија ниско задужена земља.

"Србија има простора да се задужи, а да то не угрози њену ликвидност, тај простор није велики и износи три до четири милијарде евра, а на нама је да га најбоље употребимо", рекао је Ђелић на седници Одбора за европске интеграције Скупштине Србије.

Додатно задуживање, како је истакао, не би смело да оде на текућу потрошњу, односно у плате и пензије, већ у "оно што ће унапредити стање у нашој држави", као што је Коридор 10, железница, локална инфраструктура, подршка извозницима.

Једно од мерила за улазак у даље "финансијске европске интеграције" јесте да учешће јавног дуга у БДП-у не премаши 60 одсто, а неке земље, као што је Мађарска, имају дуг од 100 одсто БДП-а, тако да је Србија ниско задужена.

Ђелић је истакао да Влада Србије ради све што је у њеној моћи да не уђе у рецесију, подсетивши на пакет мера за ликвидност и инвестиције привреде, као и повољне потрошачке кредите, а на "пролеће и лето долази талас инвестиција у инфраструктуру".

Потпредседник Владе сматра да треба сачекати долазак Мисије ММФ-а у Србију половином марта, када ће се знати све "координате", што се тиче привредног раста и јавних финансија Србије, као и додатне подршке коју Србија може добити од ММФ-а.

Ускладити законе са прописима ЕУ

"Скупштина Србије би ове године требало да усвоји најмање 155 закона, у оквиру усклађивања нашег законодавства са прописима Европске уније", рекао је Ђелић.

Од јула до децембра прошле године Србија је усвојила 29 одсто планираних прописа, усклађених са европским законодавством.

Потпредседник Владе је навео да је било планирано да у другој половини 2008. буду усвојена 64 закона из европске агенде, од чега је Влада утврдила 49, а Скупштина усвојила 17.

Ђелић је истакао да је у усклађивању законодавства највећи притисак у протеклом периоду био на Министарствима финансија, пољопривреде, инфраструктуре, правде и животне средине која су на том пољу највише и урадиле.

Представљајући извештај о спровођењу Националног програма интеграције Србије у ЕУ, он је истакао да је циљ тог програма да до 2012. године Србија у техничком смислу потпуно усклади законски оквир са законодавством ЕУ.

Ђелић је подсетио да Србија од 30. јануара једнострано примењује Споразум о стабилизацији и придруживању и да су губици од царина, због примене споразума, мањи него што се предвиђало.

"Када ће бити одблокирана примена, питање је на које данас немам одговор", навео је Ђелић и додао да је примена ССП-а кључни елемент за добијање статуса кандидата за улазак у ЕУ.