среда, 27.01.2010, 07:30 -> 07:54
Свако сваком дугује
Због неизмирених обавеза, у блокади је 66.000 предузећа. У Унији послодаваца упозоравају да се ситуација погоршава јер је наплата све слабија, а међу већим дужницима су јавна предузећа која тиме угрожавају рад приватника.
Плаћање у Србији је и даље право врзино коло. Због неизмирених обавеза, у блокади је 66.000 предузећа, од укупно 425 хиљада. У Унији послодаваца упозоравају да се ситуација погоршава јер је наплата све слабија, а међу већим дужницима су јавна предузећа која тиме угрожавају рад приватника.
Када за обављене послове приватним компанијама не плате, рецимо, "Телеком", ЕПС, или "Путеви Србије", а за које из Уније послодаваца наводе да су међу већим дужницима, то је за приватнике омча око врата.
Само прошле године блокирани су рачуни 22.000 предузећа, а Унија послодаваца је покренула иницијативу да фирме престану да плаћају оним јавним предузећима која претходно нису измирила своје обавезе.
"Чини ми се да је општа идеја настала на таласу општег незадовољства да нека јавна предузећа подижу плате у ситуацији када су и сами дужни и када не испуњавају своје обавезе", рекао је Небојша Атанацковић из Уније послодаваца Србије.
Дуговања су достигла 260 милијарди динара, доносно 2,6 милијарде евра. Практично, направљено је врзино коло, где свако свакоме дугује.
"Држава је доста кумовала повећању неликвидноти, јер је с једне стране толерисала противзаконито неисплаћивање обавеза предузећа, с друге стране јавна предузећа су добрим делом генерисала неликвидност због тога што нису плаћала своје обавезе", рекао је Владимир Вучковић, професор Мегатренд универзитета.
И привреда дужна јавним предузећима
И добар део привреде, каже професор Вучковић је дужан јавним предузећима. Створено је једно клупко, један чвор који тешко може да се пресече.
Да би пресекла то клупко, држава је прошле године започела субвенцију кредита за ликвидност, али саговорници кажу да то није довољно и да треба убрзати принудну наплату.
"Највећи проблем имају мала предузећа, која тешко могу да дођу до субвенционисаних кредита, јер нису добри клијенти за банке. Мера је добра али не погађа срж проблема", каже Вучковић.
Према његовом мишљењу, требало би размишљати о томе да се формира један посебан фонд у оквиру неке институције, који ће се позабавити проблемом најмањих предузећа.
"Нешто од тога могло би бити решено бољим обезбеђивањем плаћања, са меницама које ће имати другачији начин контроле, него што је то било до сада", сматра Атанацковић.
Прошле године, Влада се задужила код комерцијалних банака како би "Путеви Србије" исплатили дуг путарима. На питање да ли ће и ове године да се прибегне таквом решењу, у Министарству финансија кажу да свако ресорно министарство одговара за рад свог јавног предузећа и дуговања, а да Министарство финансија извршава оно што је могуће према буџету.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 9
Пошаљи коментар