Десеткован род кромпира, цене отишле горе - увоз "мучи" произвођаче

Прошле године некако у ово време магацини и подруми били су пуни кромпира а произвођачи су га продавали за десетак динара. Ове године потпуно другачија слика. 

Због суше овога лета кромпир је знатно мање родио и због тога је постао рекордер у поскупљењу.

Из Гуче кромпир стиже на пијаце широм Србије али и на светско тржиште. 

Ратко Вукићевић, представник произвођача кромпира је рекао за РТС да је прошла година заиста добра што се тиче приноса и квалитета кромпира, али произвођачи и поред доброг рода и квалитета нису имали профит него губитке због веома ниске цене и увоза кромпира који није смео да се деси по тзв. дампиншким ценама.

Тако да смо изгубили прошле године, ове године, због климатских услова супротнo претходној години, имали смо мање од половине приноса него претходне године, каже Вукићевић.

"Цене су боље али бојим се да због врло малог приноса ни те цене неће осиграти профит. Већ две године имамо вeлике проблеме, немамо стабилну годину и константно имамо увоз кромпира што нас заиста обеспокојава и обесхрабрује да наставимо даљу производњу", рекао је представник произвођача.

Од јануара до краја септембра је увезено више од 20.000 тона кромпира у Србију. За октобар и новембар нема потпуне податке - до десет камиона дневно улази у Србију.

Да ли се смањују површине под кромпиром

Вукићевић каже да су људи прошле године остварили губитке и они су смањили површине под кромпиром.

Према његовим речима, то је неко правило када је добар род онда имају велике површине када је мали род мале су површине.

"Има још један разлог поготово на брдско-планинском подручју све је мање људи, све је више корова - све је више закоровњених њива, поља, нема довољно људи да се заснује озбиљна производња", каже он.

Кромпир у складишту

Сматра да сви мали, ситни произвођачи преко ноћи не могу да постану велику и да имају добро складиште и машине за раздвајање кромпира. Они треба да се удруже.

"Назовимо то кооператива или задруга, било како, једино тако може да освоје позицију на тржишту, да добро чувају кромпир. Једино тако може да се произведе брендирана роба, да се добро упакује и да се буде конкурентно на том тржишту које је велико - само велики играчи могу да прошу", каже Вукићевић.

Истиче да мали произвођачи до сто тона немају у краткорочном периоду никакве шансе да опстану на тржишту.

Како каже, важно је заузети позицију на тржишту. А то се може великом количином добро упаковане, брендиране робе. Фирме морају водити стручњаци који познају тржиште и све проблеме.

"Наших 50 произвођача не брину о пласману, набавци репроматеријала, освајању нових знања и технологија, помажемо код набавке механизације", каже он.

Где све стигне кромпир из Гуче

Из Гуче је, како каже, прошле године извезено највише у Албанију, Северну Македонију, Црну Гору, то су перпсективна тржишта где могу да се пласирају велике количине.

Говорећи о томе да ли се може предивдети наредна година што се тиче рода, Вукићевић каже да то зависи највише од падавина, климе, можемо пуно да утичемо са добрим семеном са добром обрадом земљишта, са заштитом, али ако нема кише - нема воде довољно за пиће а поготово за заливање.

Према његовим речима, посао државе је ту да донесе правни оквир и низ мера економске политике које ће подстицати удруживање, помоћи код изградње скадишта, набавке машина за паковање, пребирање.

"Имамо велики проблем, ИПАРД средства су ту, али се неопростиво дуго чека, и по две године, да се обраде документа", закључио је Вукићевић.