Белгијанци су у Лувену спојили пиво и иновације, како су српски научници умешали прсте

Титула европске престонице иновација припала је граду у коме половину становништва чине студенти. Осим што су обликовали изглед и дух Лувена, заслужни су и за бројна решења савремених проблема.

Универзитет у Лувену један је од најстаријих на свету. Шест векова касније поносни су на своју традицију, али и стандарде које постављају у области иновација. Центар за истраживање и развој КУ у Лувену у самом је врху светске науке, а годишњи буџет центра премашује пола милијарде евра.

Докторске студије на том универзитету, после београдског ЕТФ-а, завршио је Марко Топаловић. Деценија у Белгији, уз академску титулу, донела му је прилику за револуционарно откриће у медицини. Програм који помаже да се лакше и брже дијагностикују плућне болести са прецизношћу од 82 одсто. Иста студија показује да лекари погоде дијагнозу у 45 одсто случајева.

"Наш софтвер се базира на вештачкој интелигенцији. Њу смо научили да опонаша знање и искуство искусних лекара. То смо претворили у софтвер који онда узима податке који су измерени на пацијентима, обрађује брзо и правимо извештај који дајемо докторима који садржи интерпретацију резултата и сугестију коју болест вероватно пацијент има", наводи Марко Топаловић из компаније "Артик".

Сугестије грађана су оно чиме се воде челници тог белгијског града. Тако су на листу приоритета пре неколико година ставили саобраћај. Иако бицикл није иновативан, прилагођавање пешацима и бициклистима део је решења еколошких проблема.

"Изместили смо саобраћај из центра града, ваздух учинили чистијим и безбеднијим и зеленијим. Број бициклиста се повећао за 40 одсто. У свим пројектима који се тичу иновација град обезбеђује половину новца, друга половина се финансира из других извора", истиче Мухамед Ридуани, градоначелник Лувена.

Катрин Рикен из организације "Лувен 2030" указује да је сарадња владе, научних институција, компанија и грађана један од разлога што су добили награду у области иновација.

"Фокусирани смо на климу. До 2050. хоћемо да будемо климатски неутрални када је реч о емисији угљен-диоксида", додаје Катрин Рикен.

Амбиоциозни циљ би Лувен годишње коштао 300 милиона евра. У међувремену, милион евра, које је Лувену као престоници иновација доделила Европска комисија, биће уложено у нове идеје.