Читај ми!

Домаћи бели лук бије битку са кинеским – који аргументи побеђују

У продавницима је готово немогуће пронаћи домаћи бели лук. Кинеског има свуда. Држава мора да заштити повртаре, воћаре и ратаре, сматрају пољопривредници, а при томе мисле на субвенције. Српски аграр ускоро добија нови кровни документ – Стратегију пољопривреде и руралног развоја до 2024.

Када је од родитеља наследио земљу у Житишту, Зрењанинац Александар Гранић одлучио је да се на њој забели лук. Знање са Машинског факултета помогло му је да направи машине за обраду.

Задовољан је приносом, а и ценом. Тренутно је килограм 350 динара, а пролећни бели лук екстра класе иде и до 550 динара.

"Чини ми се да се наши људи враћају квалитету. Одустали су од коришћења тог увозног белог лука, дефинитивно нема та својства и хемијски састав који има наш бели лук", каже Александар Гранић, пољопривредник из Житишта.

Организовани откуп био би од помоћи, јер их не би условљавали препродавци, каже Маринко Пајић, који сеје бели лук на пола хектара у Клеку.

"Надамо се, што се тиче самих субвенција које тренутно постоје на нивоу покрајине и републике, али су неприступачне за нас мале произвођаче, да ћемо и ту наћи заједнички језик", каже  Маринко Пајић, пољопривредник из Клека.

"Ми смо конкурисали за систем за наводњавање, нисмо прошли, нисмо добили субвенцију. Одлучили смо да ми из својих средстава то урадимо и нисмо се покајали", рекао је Гранић.

Ресорно министарство најављује да ће држава улагати у системе за наводњавање и обезбедити инфраструктуру, а да је на пољопривредницима да то искористе. Тврде да ће свако ко поднесе потпун захтев за субвенцију добити новац.

Иако је тржиште слободно, стручњаци наглашавају да је важно да чувамо своје сорте и хибриде.

"Идеално за пољопривредну производњу, идеално за семенарство, идеално за стварање високих приноса. Без високих приноса ми не можемо бити конкурентни на светском тржишту", каже проф. Драго Милошевић са Агроекономског факултета у Чачку.

Уз праве инвестиције и модернизацију, повртарска и воћарска производња у Србији могла би да се повећа од четири до пет пута, а ратарска од два до три пута.

Толико су, наиме, већи приноси које постижу земље попут Холандије, Немачке и Француске. На пример, Холандија има четири пута мање земље од Србије, а од пољопривреде зарађује 25 пута више.

субота, 04. мај 2024.
16° C

Коментари

Prodajem
Ако пронађете ову новчаницу одмах идите код нумизматичара
C.T. Toraksa
Поштујте правила пре давања крви на анализу
Adaptacija
„Буђење пацова“ – ново рухо филмског класика Живојина Павловића
slobodan izbor ishrane
Главни град Финске избацује месо како би заштитили климу, осим у ретким изузецима
Prijava za kviz Slagalica
Пријавите се