Буџет за наредну годину – више новца за инвестиције и плате у јавном сектору

План је да државна каса догодине приходује 1.516,8 милијарди динара, док ће за расходе бити потребно 1.717 милијарди, уз дефицит од три одсто.

Јавни дуг неће прећи 55,5 одсто бруто домаћег производа, а приходи ће расти испод стопе инфлације.

Највише новца опредељено је за јавне инвестиције и повећање стандарда запослених у буџетским институцијама.

"Осам процената ће од 1. јануара имати запослени у здравственим установама, као и сви здравствени радници и у другим областима, на примеру Завода за спорт, Управе за извршење кривичних санкција, социјалним установама", изјавио је Саша Стевановић, државни секретар у Министарству финансија.

Додаје и да ће "сви остали у социјалним установама, такође, добити осам одсто, као и запослени у Војсци".

"Сви остали у јавном сектору имаће од 1. јануара повећање за седам одсто. И поред тог повећања плата у просеку од 7,3 одсто, нама се наставља смањење учешће плата у БДП-у са 10,2 одсто у овој на 10,1 одсто у 2022 години ", рекао је Стевановић.

Највише средстава за капиталне инвестиције добиће Министарство грађевине 206,2 милијарде динара, што је за 40 милијарди више него ове године.

Канцеларија за информационе технологије добиће 9,2 милијарде динара, Министарство просвете 9,1 милијарду, Министарство здравља додатних 7,9 милијарди динара, Министарство енергетике 7,1 милијарду, а Министарство екологије укупно 27,4 милијарде или три пута више него ове године.

Издвајања за привреду и грађане

За субвенције привреди и грађанима издвојене су 143,6 милијарди динара, што је мање за 68,6 милијарди динара у односу на овогодишњи ребаланс.

"Највећа уштеда се односи на пакет подршке привреди и грађанима, који је у овој години исплаћен, али настављамо тренд смањења и побољшање структуре субвенција када су у питању јавна предузећа и други организациони облици", објашњава Стевановић.

Помоћ пензионерима и повећање минималне зараде

Пензионери могу рачунати на повећање од 5, 5 одсто, уз једнократну помоћ у фебруару од по 20 хиљада динара.

Повећава се, такође, минимална зарада и неопорезиви део зараде на 19,3 хиљаде динара.

У маси повећања зарада од 23 милијарде на терет послодавца, 18 милијарди динара ће субевенционисати држава јер се за пола процента самањује и стопа коју послодавци уплаћују Фонду ПИО.

Мишљење ДРИ и организација

Државна ревизорска институција највише замерки имала је на недостатак унутрашње финансијске контроле у предузећима.

Сугерисала је да се неправилности у пословним књигама морају свести на пола процента, док је сада негативно мишљење изразила за скоро један процента трошења буџетских пара.

Невладине организације похвалиле су транспарентнији начин представљања трошења буџетских пара и веће учешће грађана у предлагању пројеката који се буџетски финансирају.