Дуга листа разлога за пословање у Србији – који су адути за привлачење фирми из Словачке

Имамо квалитетну радну снагу, паметне ИТ стручњаке, добру инфраструктуру, ниску језичку баријеру, а инвеститорима додељујемо личног референта за административне процедуре – дуга је листа добрих разлога за пословање у Србији које је у Братислави предочио српски шеф дипломатије.

"И први резултат је прво Писмо о намерама, компаније 'Хенекен', која се бави производњом алуминијумских компоненти, а које се сада у Србији увозе. Компанија је предала писмо, за почетак имају намеру да запосле око 100 радника", каже министар спољних послова Никола Селаковић.

Министар верује да постоји шанса да се многи наши људи који су у таласима одлазили да раде у Словачку после њеног уласка у Европску унију, сада врате у Србију. План је да привучемо компаније у којима раде да бизнис преселе у нашу земљу. Словаци велики адут Србије виде у споразумима о слободној трговини са Европском, Евроазијском унијом, Руском Федерацијом, Турском, Цефтом.

"Побољшана је инвестициона клима у Србији, посебна предност су споразуми о слободној трговини које Србија има са различитим деловима света, због чега је интересантна улагачима. У Словачкој постоји и интересовање за улагање у изградњу аеродрома у Крагујевцу", напомиње Лука Паризек, председник Савета извозника Словачке.

Обнова војног гробља у Великом Међеру

О сарадњи Србије и Словачке много говори и однос према за нас важној светињи – Српском војничком гробљу у Великом Међеру.

Оно чува успомену на око 6.000 цивила и војника који су страдали између 1914. и 1918. у оближњем аустроугарском логору.

"Овде је своје кости оставило око 6.000, али оно што га разликује од других логора, овде имате велики број сачуваних имена", додаје Селаковић.

Герго Холењи, градоначелник Великог Међера, истиче да то место желе ваљано да одржавају, да би и младе могли да доведу да виде, да знају шта се ту десило и да избегну да се нешто слично икада догоди.

Гробље је некада било запуштено, зарасло у коров, у рукама кинолошког друштва, којем је важније било истрчавање паса од оних који ту почивају. Историчар Ласло Варга многе детаље о страдању Срба у оближњем логору сажео је у књигу.

"Логораши су преко дана радили у домаћинствима и ту су успостављени тако добри међуљудски односи који су потрајали до краја рата", истиче Варга.

Гробље у Великом Међеру је, после Зејтинлика, највећи меморијал српским борцима из Великог рата у иностранству.