Србија лидер економске експанзије у региону

Европска банка за обнову и развој повећала је, у својој најновијој прогнози, процену овогодишњег привредног раста у Србији на 2,4 одсто, што је највећа економска експанзија коју би у 2010. требало да оствари нека од шест република бивше Југославије.

Највећи привредни раст међу бившим југословенским републикама после Србије ове године имаће, ако је ценити на основу процене ЕБРД, Македонија - два одсто - док ће успон привредне активности у Словенији бити нешто нижи - 1,9 процената.

Прошле јесени ЕБРД је овогодишњи привредни раст у Србији проценила на један одсто.

Хрватска и Босна и Херцеговина у 2010. години могу остварити, према оцени експерата ЕБРД, минималну стопу привредног раста од 0,6 процената, док је за Црну Гору пројектован још мањи економски успон од свега 0,4 одсто.

Србија би и идуће године требало, заједно са Мекедонијом, такође да буде лидер економске експанзије у региону са стопом раста од 3,2 одсто, док ће успон македонске привреде у том периоду бити нешто већи - 3,8 процената, предвиђа ЕБРД.

Словенија у 2011. може очекивати економски раст од 2,7 одсто, Хрватска и Црна Гора - два процента, а БиХ - 1,9 одсто, прогнозира ЕБРД, уз напомену да ће ситуација у привреди целог региона источне и средње Европе, али државама насталим после расада Совјетског савеза, бити и даље нестабилна.

Након што је прошле године бруто домаћи производ у тридесетак држава на које се распростире активност ЕБРД, смањен у просеку за нешто више од шест одсто, Банка у 2010. очекује просечан раст БДП у том региону од 3,3 процента, у поређењу са октобарском пројекцијом раста од 2,5 одсто.

Банка за 2011. прогнозира просечан привредни раст у том региону од 3,8 одсто.

Корист за Србију од опоравка цене метала

Делови југоисточне Европе би могли имати користи од опоравка цена метала, на пример Србија и Македонија, или од прилива капитала после недавног побољшања рејтинга (Турска), прогнозирају стручњаци ЕБРД и упозоравају да ће опоравак у Румунији и Бугарској вероватно бити успорен услед пооштравања фискалне политике.

Ревидирање прогнозе навише је последица бољих показатеља од очекиваних у четири велике економије тог региона - Пољској, Турској, Русији и Казахстану, што је резултат виших цена сировина, као и наставка прилива капитала у великим привредама у наглом успону.

Главни економиста те банке Ерик Берглоф је оценио да је "опоравак у том региону и даље слаб, уз велику неуједначеност широм региона. Постепени глобални опоравак даће подршку регионалном расту, али ће локални фактори успорити тај раст."

Берглоф сматра да ће одговарајућа политика у јавном и приватном сектору и мере за сређивање финансијске ситуације, реструктурисање дугова и ослобађање од лоших актива допринети постизању одрживог раста кредитног тржишта и подстаћи економски опораваку.

ЕБРД је саопштила да ће у региону и у будуће следити опрезну политику кредитирања, јер растући обим лоших зајмова и даље оптерећује финансијску ситуацију у банкама и умањује њихову могућност обезбеђивања финансија, потребних региону за излазак из кризе.