Србија и регион стреме ка чистој енергији, да ли ће их у томе спречити скупи зелени киловати

Балканске земље морају постепено затварати застареле термоелектране на угаљ, а ту производњу струје надокнадити новим улагањима у производњу из обновљивих извора.

Притисак је на електропривреде, где кажу да раде на променама, али и упозоравају на потенцијалне ризике у снабдевању и високе цене струје које зелена производња доноси, а са чиме се сада суочава Европска унија.

"Они су богати, они могу да то исправе, ми као мала земља не смемо да правимо грешке. То не може да се избегне, мора да се уђе у енергетску транзицију, само је питање динамике", наводи Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину електричном енергијом у ЕПС-у.

Милутин Ђукановић, председник Одбора директора Електропривреде Црне Горе наводи да не смемо да дозволимо да зелена транзиција управља нама већ да ми управљамо зеленом транзицијом.

Наша земља је донела законе, ради се и на стратегији обновљиве енергије, као и Акционом плану за коришћење угља у наредне три деценије, а из кога сада добијамо две трећине струје.

"Та транзиција ће да кошта озбиљно и мора да се ради јако пажљиво како не би дошло до озбиљнијих поремећаја и угрожавања енергетске безбедности. Мислим да нико није овде против зелене енергије", наводи Дејан Поповић, председник Савета Агенције за енергетику Србије.

Зорана Михајловић, министарка рударства и енергетике наводи да можемо да имамо довољно и електричне и топлотне енергије из сопствених извора, а да у исто време у потпуности поштујемо све стандарде заштите животне средине.

"То је процес, не може одједном, преко ноћи, потребно је време, али то такође значи да не можемо одуговлачити овај процес, нити се можемо правити да се он не дешава", наводи Михајловићева.

Србија има "зелену агенду" која предвиђа 18 милијарди евра инвестиција, а циљ је да се до средине овог века угаљ потпуно избаци из употребе – и за грејање и за производњу струје.