Србија изашла из кризе

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић оценио је да је, према економским показатељима, Србије изашла из кризе.

Јелашић је Радио-телевизији Србије у Бечу рекао да пораст кредитне активности и то што ће после прошлогодишњег пада бруто домаћег производа (БДП) у 2010. години вероватно бити забележен раст од 1,5 одсто, показују да је Србија изашла из кризе.

"Конкретан бољитак за грађане највероватније ће доћи 2011. године", навео је гувернер на "Јуромани" економском форуму и нагласио да постоји раскорак између обећања и онога што се у стварности спроводи.

Јелашић је казао да у 2010. години не очекује значајно повећање запослености у Србији.

Према његовим речима, то неће бити случај само у Србији, већ у целом региону и свету, пошто су сви уплашени и постављају питање колико је садашњи позитиван развој стабилан.

Послодавци који буду повећавали број радника, оценио је, вероватно неће повећавати број стално запослених већ ће запошљавати по привременим пословима, пошто знају да је много теже некога отпустити него примити нове.

"Не очекујем да ће доћи до значајнијег повећања стално запослених људи пре краја 2010. године", навео је Јелашић и додао да се раст запослености може очекивати почетком 2011. године.

Без кредитног бума

Гувернер НБС је навео и да се 2010. и 2011. године не може очекивати кредитни бум који је постојао од 2006. до 2008. године истичући да је годишње повећање кредитног портфеља од 20 или 30 одсто прошлост.

Грађани су у већој мери смањили тражњу за кредитима, навео је, јер су много обазривији, а томе је допринео и замрзавање зарада.

"Раст кредита ће бити другачији него до сада", проценио је Јелашић и прецизирао да ће вероватно бити много мање прекограничних кредита, већ ће новац из матичне банке ићи у банку-кћер која ће га пласирати локалном становишству и привреди.

Гувернер НБС је додао да постоји много елемената Бечког споразума, по којем су се банке обавезале да не смањују кредите у Србији, које би требало продужити и после краја 2010. године, када истиче његово важење.

"То су ствари попут тога како проверавати колика је изложеност банака на групном нивоу за поједине земље, шта се дешава са кредитима везаним за стрне валуте у појединој земљи и како обезбетии више кредита у локалној валути", навео је гувернер.

Јелашић је изразио очекивање да ће те иницијатива остати да важе и после истека званичног споразума који ће се звати Бечки споразум плус.

Србија је прва, у марту 2009. у Бечу, са централама страних банка које послују на српском тржишту постигла споразум да до 2010. не смањују ниво кредитирања испод нивоа из 2008. године.

Споразуме у оквиру Бечке иницијативе склопиле су и Румунија, Босна и Херцеговина, Мађарска и Летонија.