Кредити без учешћа и депозита

Грађани би убудуће могли да добију девизне кредите без учешћа и депозита, што је предвиђено нацртом одлуке Народне банке Србије, чија се примена очекује до краја месеца.

Плаћања депозита до сада су били ослобођени грађани који су се задуживали у динарима.

Да бисте добили потрошачки или готовински кредит од, рецимо, хиљаду евра, до сада сте морали да издвојите 30 одсто - односно 300 евра, као учешће или депозит.

Грађани се мање задужују од када је почела економска криза. Да би подстакла кредитну активност централна банка почела је да ублажава строге критеријуме задуживања па тако најављује укидање тог трошка.

"Односи се на клијенте за које банка процени да ће бити способни и у могућности да измире своје обавезе и да немају кашњења до сада", објаснила је Мира Ерић-Јовић вицегувернерка НБС.

Како ће се та мера спроводити у пракси знаће се након званичне одлуке централне банке и у зависности од процена самих банака. Извесно је да ће грађани моћи да узму већи кредит и да неће морати, као до сада, додатно да се задужују за депозит.

"Важиће за све кредитно способне грађане, што значи да 30 одсто њихове зараде не сме бити оптерећено. Мислим на укупна месечна нето примања, односно 50 одсто ако се има стамбени кредит", рекла је Драгиња Ђурић генерална директорка банке Интеза.

Пре економске кризе, готовински кредити су били веома популарни, а ни потрошачки нису много заостајали.

У просеку, грађани Србије дугују 570 евра, што је најмање у региону. Подаци говоре да свега 1,2 одсто дужника има тешкоћа да плаћа рате.

Стручњаци сматрају да презадуженост прети само ако се погорша целокупна економска ситуација.

"Наши гарђани су редовне платише. То доприноси да банке желе да им изађу у сусрет", истакао је аутор сајта Каматица, Душан Узелац.

Укидањем учешћа и депозита не значи да ће кредити бити јефтинији. Напротив, могли би бити и скупљи, пошто ће ризик за банке бити већи. Са просечном каматом од 14,38 одсто, потрошачки кредити у Србији најскупљи су у региону.