Фискални савет: Неселективна подела новца неефикасна и скупа мера

То тело подсећа у "Фискалној и економској анализи неселективних новчаних исплата грађанима" да се недавно усвојеним ребалансом предвиђа и у 2021. како тврде, неселективна исплата од 60 евра свим пунолетним грађанима (у две једнаке рате у мају и новембру) и још додатних 50 евра за све пензионере (у септембру).

"Сврха ових мера у 2020. и 2021. је (по образложењу владе) фискални подстицај повећању домаће тражње. Међутим, овакве мере су неефикасне и веома скупе - исплата 100 евра коштала је у 2020. години 72 милијарди динара (610 милиона евра), а мере из 2021. коштаће преко 50 милијарди динара (440 милиона евра)", наводи се у анализи и додаје да буџет Србије не располаже средствима за њихово спровођење, па се ови расходи финансирају задуживањем државе од преко милијарду евра.

Први проблем с неселективном исплатом новчаних средстава свим пунолетним становницима (уз додатак за пензионере), како наводе, односи се на величину потребних средстава за њену реализацију, с обзиром да је исплата 100 евра свим пунолетним грађанима у 2020. коштала 610 милиона евра, а сад се планира додатних 440 милиона евра за сличне намене и у овој години.

Тако ће, наводи се - једнократне исплате становништву у ове две укупно коштати буџет више од милијарду евра.

"Колико су то велика средства можда најбоље илуструју подаци да изградња читавог Моравског коридора од Појата до Прељине кошта око 800 милиона евра, а да је изградња и опремање Клиничког центра Ниш коштало око 50 милиона евра", констатује Фискални савет.

Такође, истиче да оно што грађани данас добијају кроз поделу 100 или 60 евра није поклон државе, већ ће сутра исти ти грађани добијени новац враћати с каматом из својих пореза.

Фискални савет наводи да би требало имати у виду и то да је јавни дуг Србије који тренутно износи скоро 60 одсто БДП-а превелики, узимајући у обзир економску развијеност земље.

"Овакве дотације становништву имају тек незнатан утицај на убрзање БДП-а, а у буџет се враћа свега око 10 одсто исплаћених средстава кроз повећану наплату пореза", наводи Фискални савет.

"Исплата 100 евра утицала на убрзање БДП-а у 2020." 

То тело наводи да анализа показује да је исплата 100 евра пунолетним грађанима утицала на убрзање БДП-а у 2020. од највише око 0,2 одсто, да је коштала буџет око 1,3 одсто БДП-а), док ће ефекти исплате 60 евра и додатка од 50 евра за пензионере на раст БДП-а у 2021. бити нешто мањи од тога.

Конкретније, од преко 600 милиона евра који су потрошени за исплату 100 евра у 2020. у буџет се вратило кроз повећање ПДВ-а и акциза свега око 60 млн евра, а од око 450 млн евра који се планирају у 2021. у буџет ће се вратити тек око 45 млн евра.

То тело тврди да то није добра мера ни из угла социјалне политике, јер се једнократним исплатама не могу трајније решити проблеми неједнакости и сиромаштва који су по својој природи структурни (трајни), а при томе, сматрају да помоћ није добро ни дизајнирана јер не постоји оправдана мера социјалне политике у којој се иста средства дају и сиромашним и богатијим грађанима, а Србија је, кажу, за сада једина земља у Европи која се одлучила за неселективне новчане трансфере.

Фисклани савет напомиње да је потпуно неупоредива са Србијом исплата таргетиране новчане помоћи у САД које су у оквиру првог пакета помоћи привреди и грађанима једнократно исплатиле по 1.200 долара свим грађанима који зарађују до 75.000 долара годишње (плус 500 додатних долара по детету).

"Економије САД и Србије тешко да се у било ком сегменту могу поредити. САД је велика и развијена економија (највећа економија на свету) која се задужује у сопственој валути и може и да штампа новац. Због величине економије фискалне мере усмерене на повећања приватне потрошње у САД могу у условима рецесије имати опипљив ефекат на подстицање привредног раста. Ово, међутим, не важи за мале и отворене економије попут Србије у којима се велики део тражње прелива на увоз и не подстиче у довољној мери домаћи привредни раст", навео је између осталог Фискални савет у анализи.