ММФ: Стоп повећању плата

Повећање плата у јавним предузећима није у складу са стенд-бај аранжманом са Међународним монетарним фондом, изјавио је стални представник Мисије те институције у Србији Богдан Лисоволик.

"Српске власти су се у писму о намерама, које су потписале у децембру, обавезале да обезбеде да плате у јавним предузећима буду замрзнуте у номиналном износу током 2010. године", рекао је Лисоволик, реагујући на вест да је Влада радницима Термоелектране "Никола Тесла" повећала плате за 8,5 одсто и да је преговарала о одобравању повишице у Телекому Србија.

На питање да ли су се српске власти обратиле ММФ пре него што су пристале на повећање зарада, Лисоволик каже да још нису консултовани о овим потезима и да ММФ даље претпоставља да ће "политике зарада у великим државним предузећима бити вођене договореним замрзавањем плата".

"Чекамо информације о пословним плановима за 10 великих државних предузећа јер до краја фебруара 2010. истиче рок за потврду споразума о замрзавању плата. Ако не буде потврђен, мораћемо да проценимо импликације и да договоримо корективне мере", упозорио је Лисоволик.

Говорећи о импликацијама таквих потеза на макроекономску стабилност, Лисоволик је истакао да би повећање зарада у јавним предузећима било скупо за буџет и за јавни дуг, пошто је вероватно да би то повећало потребу за субвенцијама и државним гаранцијама за зајмове тих предузећа, које су у последње време већ у порасту.

"Јавним предузећима су потребне реформе које унапређују ефикасност и преурањено повећање плата, које није повезано са таквим реформама било би контрапродуктивно", рекао је шеф мисије ММФ.

Лисоволик је прецизирао да је дисциплина по питању зарада у јавним предузећима кључна и у обезбеђивању умерености зарада у читавој привреди и тиме конкурентности српске економије, а нарочито извозне конкурентности.

ЕПС: Не повећавамо масу зарада

Споразумима са Синдикатом радника Електропривреде Србије и Синдикатом привредног друштва Термоелектране "Никола Тесла" не повећава се маса зарада, која је утврђена планом пословања за ову годину, нити се повећавају плате запослених у овом јавном предузећу и термоелектрани, истичу у пословодству ЕПС.

Следствено томе, додају у врху ЕПС, не угрожава се макроекономска стабилност Србије, нити се одустаје од препорука Владе Србије о висини зарада у јавним предузећима.

Договорен је начин исплате мањег дела реалне добити компаније која је утврђена још у октобру 2009. године, прецизирају у пословодству ЕПС, напомињући да тада утврђене основне претпоставке пословања "нису мењане под притиском штрајкачких захтева".

"Како је генерисана та добит? Пре свега великим уштедама и смањењем трошкова. Добит апсолутно није из повећања цена струје, јер ње није ни било", истиче генерални директор ЕПС Драгомир Марковић.

Како објашњавају у пословодству ЕПС, "те исплате не улазе у основицу за пензионо осигурање и не представљају део плате".

Одмрзавање зарада и повећање од шест одсто траже и радници Телекома, где просечна плата износи 50 хиљада. Синдикат захтева да се и њима плате повежу са растом добити, а у супротном најављују штрајк.

"Нови систем обрачуна везан је на укупан приход. Ако се диже укупан приход нек се дижу и зараде. Ако он пада нека пада и зарада, али на нешто да се вежемо. Не да, било шта радили, увек исту зараду имамо", каже Мирослав Јоксимовић, председника Синдиката Телекома.

Економисти кажу да последње упозорење ММФ-а треба схватити озбиљно, јер Влада попуштањем синдикатима нарушава договор о самњењу државне потрошње.

"То ће бити знак да и други покушавају немирима, штрајковима постићи нешто. И онда ћемо почети у целини рушити идеју да смањујемо јавну потрошњу. То ће онда изазвати још већу инфлацију, имаћемо проблеме у монетарној области, са увозом и односима према иностранству", тврди економиста Милан Ковачевић.