Значај ММФ-а у глобалној кризи

Међународни монетарни фонд је, први пут од постанка, крај 2007. године дочекао у минусу од 110 милиона долара.

Русија, Бразил, Аргентина, па и наша земља, пре времена су вратили дугове. Због тога су смањени приходи од камата, што је основни извор финансирања Фонда.

Поставило се и питање даљег функционисања те институције. Међутим, само годину дана касније, десила се светска економска криза која ММФ, на велика врата, враћа на светску сцену. По свему судећи, на дужи рок.

Када је постало јасно да је враг однео шалу, готово да нема земље која није затражила помоћ ММФ-а. У Фонду кажу да су њихови стручњаци били спремни да на позив отпутују у року од неколико сати, а да су се програми припремали за недељу, две.

Тренутно се спроводи више од 20 програма у различитим земљама, којима је на располагању више од 160 милијарди долара.

"Земље са ниским приходом неће плаћати никакву камату на новац који су добили од ММФ-а у прошлости и то ће важити до 2011. године. Поред тога земље у развоју имаће користи од наше помоћи. Израчунали смо да ће те земље добити 18 милијарди долара у оквиру програма релоцирања средстава и та средства биће подршка њиховим резервама", каже Богдан Лисоволик представник ММФ-а у Србији.

Да би финансирао активности и обезбедио обећану помоћ сиромашним земљама, ММФ је продао део злата од 3.200 метричких тона колико их има у резервама.

ММФ одустао од "шок терапија"

Додатна средства обезбеђују се и продајом ММФ-ових обвезница а највећи купци су Кина, Русија и Бразил.

Приметно је и да нема више "шок терапије" због којих је ММФ у прошлости често оптуживан да наноси више штете него користи.

"Они су овог пута попустљивији, дају шири простор за договор, значи дају основне контуре, колики мисле да треба да буде дефицит и како би се он покрио и дозвољавају или траже аргументе од стране влада са којима преговарају како ће они то да ураде, има ли аргумената да тај дефицит буде нешто већи, другим речима њихов притисак је сада нешто мањи, то смо и ми осетили", каже професор Павле Петровић са Економског факултета.

У ММФ-у процењују да ће ове године светска привреда забележити раст од један одсто, захваљујући стимулативним пакетима и ниским каматним стопама.

Све су то, међутим, мере које су резултат дале на кратак рок. Дугорочно, потребно је пооштрити политику како би се обезбедио одрживи опоравак, а ММФ ће све то будно пратити.