Динар се опоравља

Средњи курс динара према евру ојачао је без интервенције Народне банке Србије за 10 пара и од сутра ће бити 97 динара и 33 паре.

Протеклих дана централна банка саопштила је да су скоку евра допринела значајна буџетска давања, док из Министарства финансија то демантују.

Креатори монетарне политике најављују стабилизацију курса евра у другој половини јануара, а прва прилика за то је и редовна седница монетарног одбора заказана за сутра.

За последњи скок евра вицегувернер Бојан Марковић окривио је Министарство финансија, јер је на основу девиза добијених од ММФ-а у оптицај одједном пуштена велика количина динара из примарне емисије.

Министарка финансија Диана Драгутиновић је на годишњем одмору, али је централној банци одговорила преко новина. Каже да је само мали део те примарне емисије завршио у исплатама и да та сума није пресудно утицала на скок евра. Наводи пример да је у јуну дефицит био 15 милијарди, али је курс био стабилан, на 94 динара за евро.

У изјави "Вечерњим новостима", министарка Драгутиновић каже да је једино што је исплаћено, а што је могло извршити једнократни притисак на девизно тржиште, у одсуству повлачења динара од стране НБС, било враћање старог дуга путарима, од око три милијарде динара, фискални подстицаји Министарства економије и издаци за куповину вакцина против новог грипа. Министарка је додала да је ту мислила о исплати 5-6 милијарди динара.

Нема координације Владе и НБС

Курс динара је протеклих неколико недеља толико осетљив на различите утицаје да би независни посматрач помислио да је национална валута осетљивија од бебе. За недостатак координације Владе и Народне банке у вези с курсом, привредници немају оправдање.

Председник Привредне коморе Београда Милан Јанковић сматра да Народна банка профитира у променама курса.

"Провредна комора је пре Нове године упозоравала, а сада одговорно кажемо да је Народна банка послодавац пословним банкама и налогодавац, јер она једина профитира, а губе сви, првенствено грађани и привреда".

Иако је "Тигар" у Пироту и увозник и извозник, колебање курса им није савезник и лоше утиче на планирање пословања.

Извршни директор "Тигра" Јелена Петковић каже за РТС да економисти упозоравају да је осим Буџета, на курс утицало и смањење референтне стопе. "Банке су на тај начин, уместо за динарске послове, заинтересованије за девизне трансакције, каже Јелена Петковић.

"Требало би повести рачуна и према реаговању централне банке на међубанкарском тржишту и одређивању што стабилнијег курса, јер ће то помоћи планирању, а с друге стране и грађанима који су задужени кредитима индексираним у еврима", рекао је професор на Факултету за економију и финансије Владимир Круљ.

Кредитна способност грађана ограничена је на 30 одсто зараде. Померање курса ставља их у неповољан положај, или им се повећавају рате за отплату зајма, или губе могућност добијања кредита.