Први подстицајни кредити за две недеље

Министар економије Србије Млађан Динкић најавио је да ће Влада Србије следеће седмице потписати прве уговоре са банкама за одобравања подстицајних кредита за ублажавање ефеката економске кризе.

Динкић је на конференцији за новинаре најавио да ће одобравање кредита привреди и грађанима почети за две седмице.

Како је навео министар економије, шест од укупно 35 банака у Србији не испуњава услове владе за укључивање у програм мера за подстицање привреде и куповине домаћих производа, али није прецизирао о којим банкама је реч.

Услов да банке учествују у програму је да су у последња три месеца 2008. године одобриле више кредита него у трећем тромесечју прошле године раст кредитних пласмана, а списак банака које учествују у програму ће се ревидирати свака три месеца.

Влада Србије усвојила  је уредбе о примени мера за превазилажење последица економске кризе, којима ће се омогућити одобравање 122 милијарде динара кредита за привреду и куповину домаћих производа.

Према тим мерама, из буџета ће бити издвојене две милијарде динара за субвенционисање 40 милијарди динара кредита за ликвидност предузећа, а најмање половина тог износа намењена је извозницима.

Каматна стопа на субвенционисане кредите за ликвидност и трајна обртна средства за  редузећа износиће највише 5,5 одсто годишње, а отплаћиваће се годину дана.

Уредбом која се односи на те позајмице биће прецизирано да је максималан износ кредита за предузетничку радњу 20.000 евра, а 50.000 евра за мало предузеће које запошљава до 50 радника, док је 500.000 евра граница за средња предузећа која имају до 250 радника.

За велика предузећа лимит је два милиона евра.

Потрошачки и кредити за инвестиције 

Влада Србије је усвојила и Уредбу о условима коришћења суфинансираних кредита за инвестиције уз гаранције Гаранцијског фонда којом ће бити утврђено да је годишња каматна стопа на те позајмице око шест одсто, односно еурибор плус четири одсто.

Рок отплате је три до пет година уз грејс период од шест до 12 месеци.

Фонд за развој обезбедиће 30 одсто кредита, а пословне банке преосталих 70 одсто. Држава даје гаранције за 75 одсто пласмана банке.

Укупан износ тих кредита биће око 17 милијарди динара, а предузетничке радње ће моћи да добију максимално 30.000 евра, мала предузећа до 200.000 евра, средња до 1,5 милиона, а велика до четири милиона евра.

Уредбом о условима и критеријумима за расподелу кредита за субвенционисање каматне стопе за потрошачке кредите предвиђено је да се са једном милијардом динара из буџета обезбеде кредити у вредности 20 милијарди динара за куповину домаћих производа.

Тим кредитима моћи ће да се купују аутомобили, пољопривредна механизација, намештај, подне облоге и кућни апарати.

Каматна стопа за куповину аутомобила биће 4,5 одсто годишње, а рок отплате кредита пет до седам година, док ће за набавку остале робе каматна стопа бити до шест одсто, а рок отплате кредита је до пет година.

Акциони план за Коридор 10 

Министар за инфраструктуру Милутин Мркоњић изјавио је да је Влада донела Акциони план изградње путног и железничког Коридора 10 за 2009. годину и да тај програм предвиђа улагања од око 700 милиона евра.

Мркоњић је да је ове годину предвиђена изградња 45 километара нових путева и да су за то предвиђена средства из домаћих извора али и повлачење кредита од међународних финансијских институција.

"Прво ћемо урадити све пројекте везане за Коридор 10 и железнички правац на том коридору и извршити својинску експропријацију и то ће бити финансирано највећи делом из домаћих средстава", рекао је Мркоњић и објаснио да међународне банке не дају новац за такву врсту послова.

Према Мркоњићевим речима, тек од јуна би требало да буду обезбеђени међународни кредити и да се крене у конкретну изградњу.

Када је реч о другим пројектима, они ће бити настављени, између осталог изградња две деонице од по десет километара од Хоргоша до Новог Сада, као и деоница од Левосоја до Прешева у дужини од 20 километара, која би требало да буде завршена до 1. маја ове године.

Мркоњић је најавио и да ће бити интензивно настављен и рад на обилазници око Београда, од Батајнице до Добановаца.

"Урадићемо ескпропријацију за обилазницу око Београда и покушати да реализујемо тај посао јер међународни кредит од 115 милиона евра већ имамо", прецизирао је Мркоњић.

Што се тиче железничке инфраструктуре, предвиђено је да се ураде делови пруге у дужини од 24 километара, као и да се настави електрификација пруге од Ниша до Димитровграда, а биће обезбеђен новац и за рад на Прокопу, који је саставни део београдског железничког чвора.

Министарка за Национални инвестициони план Верица Калановић подсетила је да је у том програму предвиђено укупно 20,5 милијарди динара, и да је око шест милијарди бити опредељено само за градњу Коридора 10.

Изједначене путарине 

Влада је на седници донела Одлуку о изједначавању путарина за страна и домаћа возила тако што је снизила цене на ниво који се плаћа за домаћа возила. Цене путарина изједначене су на основу праксе која се примењује у ЕУ.

"Очекује се да ће на тај начин бити повећан промет страних камиона кроз Србију тако да Путеви Србије неће имати мањи приход", рекао је Динкић.

Програм подршке "Јат ервејзу" у износу од 10 милиона евра, од чега ће пет милиона евра бити одобрено за инвестиције, а осталих пет за добровољни социјални програм усвојен је на седници Владе Србије.

Та средства "Јату" су одобрена као позајмица коју то јавно предузеће мора да врати до 31. децембра 2009. године, а залог за тај зајам биће имовина "Јата", рекао је Динкић.

Динкић је рекао и да ће када се спроведе добровољни социјални програм, влада том јавном предузећу дати гаранцију за набавку четири авиона на лизинг, који ће бити коришћени за регионални саобраћај.

Нацрт закона о акцизама 

Усвојен је Предлог измена закона о акцизама, који је предложило Министарство финансија.

Предлог је усвојен у облику како је договорен са дуванском индустријом и као такав биће прослеђен Скупштини на разматрање, рекао је Динкић.

Измене Закона о акцизама односе се на измену пропорционалне стопе на акцизе од 38 одсто, која је усвојена у Скупштини амандманом Социјалистичке партије Србије на тај закон.

Министар економије и регионалног развоја Млађан Динкић изјавио је да се на данашњој седници Владе Србије није разговарало о резолуцији о Косову и Метохији коју је усвојио Европски парламент.

"Став Владе је потпуно јасан - без обзира на ту резолуцију, ми ћемо се држати нашег става да не признајемо независност Косова и Метохије", рекао је Динкић на конференцији за новинаре после седнице Владе