Криза српске пољопривреде

Пољопривреда је једина грана српске привреде која бележи суфицит у спољнотрговинској размени и која ће, предвиђа се, одиграти велику улогу у процесу придруживања Србије Европској унији.

Пољопривредници и стручњаци, међутим, кажу да је и она у кризи и да је поред нових закона усклађених са Унијом потребно субвенционисати и пољопривредну производњу, како би се српско село припремило за стандарде тржишта Уније.

Највећи проблеми пољопривредних произвођача, спремних да изађу на тржиште ЕУ су, како кажу, неповољни кредити и недовољно државних премија и субвенција.

Јанош Кеченовић из Чантавира, обрађује око 350 хектара, производи млеко и товну јунад. Суботичкој млекари испоручује и до 1.500 литара млека дневно. Сматра да Влада, уколико жели да заштити пољопривреднике, мора преузети прописе Уније.

"Све је теже и теже, како се приближавамо Европској унији, и јако смо уплашени од Нове године. Не знам шта ће бити уколико Влада укине царину са увозне робе јер ако стигне са запада јефтино месо и млеко онда ће то ићи на наш терет", каже Јанош Кеченовић, пољопривредник из Чантавира.

Презадуженост произвођача  

Кризу српске пољопривреде, стручњаци делом објашњавају презадуженошћу произвођача, слабом сточарском производњом и запостављеним задружним сектором, без којег она не може бити конкурентна на европском тржишту.

Просечан српски пољопривредни произвођач производи хране за 8 потрошача, немачки за близу 50, амерички за 140. То су еклатантни подаци о продуктивности наше пољопривреде и о њеној конкурентности.

"Ми смо пропустили у последњих 20 година, од 1988-89 до сада, пољопривреда Србије као и Србија у целини налази се практично у једном кризном стању", каже председник Друштва аграрних економиста, проф. Милан Шеварлић.

Аграрни буџет за ову годину мањи је за 6,7 милијарди динара од прошлогодишњег. Када се измире обавезе према корисницима из 2008, у каси остаје недовољно за дотирање пољопривреде, а самим тим и за усклађивање производње и пласмана на тржиште ЕУ.

Пољопривреду, као значајан друштвено-политички фактор за развој наше земље и њен улазак у ЕУ заинтересовани тако представљају само током предизборних кампања, сматрају стручњаци. То се, кажу, види и по томе што први пут у историји парламентаризма у скупштинским клупама нема ни једног пољопривредника и што већ две и по године није донет ни један закон у тој области.

У последњих шест месеци, у скупштинску процедуру упућено је 15 закона из области пољопривреде. Ресорно министарство, као најзначајнији, истиче закон о пољопривреди и руралном развоју.

"То је законски основ за нас, за формирање управе за аграрна плаћања које представља једну централну јединицу за трансфер новца кроз предприступне фондове из Брисела до крајњег корисника. То је свакако нешто што је наш приоритет", каже помоћник министра пољопривреде Милош Миловановић.

Кроз трогодишњи Национални програм, министарство најављује да ће до краја 2011. државна средства усмерити у заједничко финансирање пољопривредне производње и модернизацију и промоцију српске пољопривреде на домаћем и страном тржишту.