Британци се прилагођавају кризи

Док политичари и економисти трагају за решењима за излазак из кризе, обични Британци јој се, мада нерадо, прилагођавају.

Рецесија је узела маха, националној валути вредност је пала, два милиона људи је без посла - све у свему, економски показатељи нису били тако обесхрабрујући последњих неколико деценија.

Џули Денијел једна је од британских домаћица које због кризе постају штедљиве, готово попут оних после Другог светског рата. На њеном списку за куповину нема више скупих сосова и егзотичног воћа.

"Од парадајза у конзерви сама правим сос за шпагете који је добар колико и онај који сам скупо плаћала. Лепо је после вечере појести неки колач из посластичарнице, али и домаћи компот исто тако прија", каже Џули.

Британци годишње баце око седам милиона тона хране, вредне десет милијарди фунти, што је око 400 фунти по домаћинству.

Џули каже да сада пази да што мање хране пропадне. Осим тога, она и њен супруг Пит су се, као и половина њихових сународника, одрекли обеда у ресторанима.

Користи од економске кризе 

Једини који трљају руке су власници ресторана јефтине брзе хране и хране да се понесе. Не само да им је зарада већа, него и отварају нове локале.

"Има много људи који су имали обичај да два или три пута недељно обедују у ресторанима, а сада бар један од излазака замењују тиме што наручену храну понесу кући. Зато нама тако добро иде", рекао је менаџер пицерије "Домино" Џорџина Волд.

Од економске кризе окористили су се и ланци самоуслуга који дају посебне понуде.

Директор самоуслуга "Морисон" Ангус Мејсивер каже да је установљен велики раст продаје производа којима је снижена цена или се уз њих добија још један бесплатно. То говори да су људи пажљивији са новцем.

Купци признају да су штедљивији.

У самоуслугама су, међутим, приметили да је порастао и број ситних крађа. Кажу да су у Великој Британији у последња четири месеца у порасту провале у станове и куће. Све то плаши Британце, већ довољно, како кажу, преплашене оним што о кризи читају или чују у медијима.

Неки британски политичари део кривице за кризу пребацују ни мање, ни више него на новинаре. Траже да се испита јесу ли они довољно стручни и не би ли можда требало да буду уздржанији кад пишу о кризи.