Успоравају економије у ЕУ – колико ће то утицати на привредни раст Србије у 2021.

Председник Фискалног савета Павле Петровић каже да када говоримо о Србији просек прогноза међународних организација је нешто испод четири одсто, док из српске Владе долазе оптимистичније прогнозе и предвиђа се раст од шест одсто за наредну годину.

"Свака прогноза од три до шест одсто може да се оствари, али је шест одсто горња граница. Када мање паднете, добитак следеће године је, такође, мањи. Структура привреде је таква да нас је пољопривреда и прехрамбена индустрија спасила, али то не може да буде мотор за следећу годину", истакао је Петровић.

Председник Савета гувернера НБС и професор Факултета ФЕФА Небојша Савић каже да је због пандемије коронавируса велика неизвесност у целом свету, па се и прогнозе мењају.

"Оптимизам је порастао са појавом вакцине. Међутим, очекује се да привреда САД крајем године достигне ниво од пре пандемије док Европа у 2021. години неће достићи тај ниво", каже Савић.

Управо због споријег опоравка европске економије важно је да сви привредни актери у Србији пажљиво прате ситуацију и да се процес опоравка подстакне и отвори простор.

"Ако би сви били агилни могли бисмо да остваримо раст од шест одсто", сматра Савић. 

Мали: Буџет скројен да прецизира развој 

Министар финансија Синиша Мали рекао је за РТС да је буџет Србије скројен тако да јасно прецизира развој наше земље у следећој години.

"Определили смо огроман новац за инвестиције што треба да буде покретач раста и развоја наше привреде. Не бисмо ставили стопу раста од шест одсто да не мислимо да је то достижно. Имамо огромна улагања у здравство, скоро 100 милијарди динара више него прошле године. Не угрожавамо макро-економску стабилност али имамо и снажна социјална давања", рекао је министар. 

Председник Фискалног савета Павле Петровић сматра да плате треба посматрати и за претходну и за следећу годину.

Савић: Улагати у инфраструктуру, посебно у ИТ сектору 

"Онда говоримо о расту плата од 11 одсто а привредни раст за ове две године у најбољем случају биће око пет одсто. Ми немамо довољно новца за то, већ би било корисније да је новац отишао за подршку приватном сектору како би он стао на ноге и да се из тог новог прихода кроз порезе храни и државни сектор", каже Петровић. 

Када говоримо о постковид економији професор Небојша Савић каже да треба улагати управо у инфраструктуру и то посебно у ИТ сектору јер ћемо на тај начин привући стране инвеститоре. 

"Србија мора да реши статус јавних предузећа и то није ништа ново. Европска централна банка је донела нов пакет помоћи привреди у следећој години а та помоћ је пре свега орјентисана на приватни сектор и мала и средња предузећа. Препорука је да се не иде на линеарну помоћ свима већ да се иде селективно ка онима који могу да се окрену ка нечем новом или појачају темпо рада", рекоа је Савић.

Не треба бити економиста, па видети да је неизвесност велика када је реч о томе како ће изгледати следећа година, рекао је Петровић.

"Али ако бисмо прерасподелили средства и остварили раст од три до четири одсто могли бисмо да се вратимо на стање економије какво је било пре епидемије коронавируса", рекао је Петровић.