Јелашић: Потребне тешке и непопуларне мере

Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић оценио је да је неопходна промена модела на коме се заснивало одржавање домаћег макроекономског система и предузимање тешких и непопуларних мера.

Према његовим речима, за финансирање текућих платних дефицита од планираних 16,1 одсто БДП, нашој земљи у 2009. години потребне су стране директне инвестиције од око 1,7 милијарди евра.

Јелашић је у ауторском тексту за "Данас", које је објављено на интернет сајту тог листа, навео да "модел на којем се до сада заснивала макроекономска стабилност, како Србије тако и великог броја других земаља у нашем региону, није више одржив на средњи, а камоли на дуги рок".

"Што пре се с том реалношћу суочимо и што пре будемо спремни да предузмемо велики број тешких и непопуларних мера, биће потребне мање корекције. А време брзо иде, јако брзо", навео је Јелашић.

Јелашић је истакао да је "досадашњи начин одржавања макроекономске стабилности у Србији, у којем се превелика текућа потрошња финансирала из прихода од приватизације и задуживања, углавном у иностранству, у временском периоду који нам предстоји, тешко одржив".

"Приватизациони приходи из претходног периода су потрошени, а сужена је и могућност новог задуживања, како због мањег апетита страних инвеститора, тако и због драстичног повећања каматних стопа", упозорио је гувернер НБС.

Јелашић је навео да су "поред тога, и текући приходи буџета у периоду економске стагнације оскуднији", указујући да "управо у време турбуленција и неизвесности с којима се данас суочавамо, захтеви да држава више троши расту из дана у дан".

За финансирање платних дефицита у 2009. потребно 1,7 милијарди евра

Гувернер НБС је подсетио да се "захтевају додатне субвенције и гаранције, тражи се додатно повећање зарада и пензија независно од тога што и постојећи обим исплате захтева значајна одрицања".

Према његовим речима, да би се финансирао текући платни дефицит од планираних 16,1 одсто бруто друштвеног производа, односно већа потрошња од онога што производимо, Србији су у 2009. години потребне стране директне инвестиције од око 1,7 милијарди евра.

Јелашић је навео и да је је Србији потребно додатно нето задужење од 3,9 милијарди евра, пошто у 2009. години доспева и око 3,6 милијарди евра дуга.

"Да би се финансирала наша претерана потрошња, потребни су, дакле, кредити од укупно 7,5 милијарди евра! Разлику између онога што не уђе у Србију, а потребно је за финансирање, морају да покрију девизне резерве", сматра Јелашић.

Према речима гувернера НБС, иако ће трговински дефицит ове године бити знатно мањи од планираног, разлога за славље нема - мањи увоз, пре свега због ПДВ-а и царина, значи и мањи приход буџета.

"Једини излаз из ове неповољне ситуације је суштинска промена структуре расхода буџета Србије, пре свега у корист капиталних издатака на терет текућих, односно на терет потрошње", сматра Јелашић.

Гувернер НБС је навео и да "ако то држава не уради, урадиће уместо ње тржиште, проналазећи нову равнотежу на неком другом нивоу и то у виду цена и курса", додајући да се "управо то и дешава ових недеља и у Србији и у региону".