Јефтинија станоградња од марта

Пројекат масовне изградње јефтиних станова започеће у марту. Влада Србије ће током јануара уредбом дефинисати учешће државе у финансирању изградње 10 хиљада станова у 2010. години. За то је из буџета већ издвојено две милијарде динара. 

Земљиште на коме су смештене две касарне на Вожовцу и Бањици, Војска је спремна да уступи инвеститорима за изградњу јефтиних станова. То ће бити учињено уз размену, Војска добија део новоизграђених станова, а инвеститор грађевинско земљиште.

"Постојале су идеје разних локалних самоуправа да на рачун имовине Војске Србије праве  станове, али без надокнаде, што није долазило у обзир. Све што будемо радили биће у интересу како грађана тако и Војске која је власник земљишта", рекао је министар одбране Драган Шутановац.

Припремају се подзаконски акти који ће омогућити претварање војног земљишта у грађевинско по убрзаној процедури. То ће бити прве локације у Србији на којима ће се градити јефтини станови, најпре у Београду, Новом Саду и Нишу.

Држава, односно грађевинска дирекција, већ је понудила Војсци неколико стотина готових станова и за месец дана доћи ће до размене. Сваки инвеститор који има грађевинско земљиште и неопходне дозволе моћи ће да буде укључен у програм масовне стамбене изградње.

"Држава ће субвенционисати каматну стопу и трошкове пројектног финансирања, банке ће их одобравати по убрзаном поступку. На инвеститору је да изгради зграду и да је продаје по цени коју је договорио са државом", рекао је министар животне средине и просторног планирања Оливер Дулић.

У фебруару уговори с банкама

Током јануара ресорно министарство упутиће јавни позив банкарима. У фебруару следи потписивање уговора са банкама које желе да финансирају изградњу јефтиних станова, а већ у марту очекује се почетак градње. Већина грађевинара је спремна да граде и са минималним профитом.

"Наш је прорачун да продајна цена са свим бенефитима које држава даје и извођач који гради на другој зони, на пример у Београду, не би требала да пређе од 1.250 евра", рекао је Горан Родић из Одбора за грађевину Привредне коморе Србије.

Страни консултанти кажу да би дугорочније решење могло да буде оснивање стамбених удружења. Она би, уз помоћ државе у добијању земљишта под повољнијим условима, учествовала у финансирању градње станова са 75 одсто средстава, док би грађани плаћали преосталих 25 одсто, које могу да обезбеде и кредитом.

"Такође појединац временом може да откупљује део по део стамбене јединице који иде и до 50 одсто у зависности од својих финансијских могућности", каже Владимир Беслагић из "Делоита".

Грађани са нижим примањима не би морали да узимају кредит за цео стан, већ само за четвртину, што би и рату чинило прихватљивијом.

У Великој Британији и Холандији, на овакав начин преко стамбених удружења, кров над главом решили су запослени у јавном сектору.