122 милијарде динара за излазак из кризе

Влада Србије усвојила је Програм мера за ублажавање ефеката светске финансијске кризе који предвиђа обезбеђивање 122 милијарде динара ликвидних средстава за раст производње и извоза, кроз повећање ликвидности привреде и раст куповне моћи становништва.

Премијер Мирко Цветковић је објаснио да је 40 милијарди динара кредита намењено повећању ликвидности привреде преко пословних банака за које ће држава субвенционисати каматне стопе.

За инвестиције у привреду биће обезбеђено око 17 милијарди динара кредита, уз учешће Фонда за развој и гаранције Гаранцијског фонда.

Премијер је навео и да ће за потрошачке кредите са субвенционисаним каматним стопама за куповину потрошних добара домаћих произвођача обезбеђено је 20 милијарди динара кредита.

Цветковић је додао да су остатак од 45 милијарди динара кредитне линије из иностранства за финансирање пословања малих и средњих предузећа.

Влада ће одредити приоритете и секторе привреде који ће се кредитирати тим средствима док ће Народна банка Србије одредити критеријуме за избор пословних банака преко којих ће бити реализовани ти кредити.

Средства не иду директно из буџета, рекао је премијер, већ држава издваја подстицајна средства која су катализатор за средства која иду преко пословних банака.

Премијер је раније напоменуо да ће првенство у додели подстицајних средстава имати претежни извозници, који ће кредите добијати за конкретне извозне пројекте.

Први кредити у фебруару

Први кредити из владиног пакета подстицаја привреди почеће да се одобравају у првој половини фебруара, најавио је министар економије Млађан Динкић, оценивши да ће преко тих мера бити одржан планирани раст привреде.

Динкић је објаснио да ће у пакету подстицајних мера који је "тежак" око 122 милијарде динара, држава обезбедити око осам милијарди својих средстава, како би преполовила камате на кредите привреди и грађанима.

"Из буџета ће бити издвојено око три милијарде динара, а преко Фонда за развој још пет милијарди динара", објаснио је министар.

"Око 40 милијарди динара биће усмерено претежним извозницима, који ће моћи да користе кредите по повољним каматама од 5,5 одсто годишње, захваљујући субвенцији државе која ће смањити камату са постојећих 11 до 13 одсто на тај ниво", рекао је Динкић.

Посебан део подстицајних мера односи се на кредите грађанима за куповину трајних потрошних добара, који ће моћи да купују робу домаћег порекла - од аутомобила, беле технике, намештаја, пољопровредне механизације, до подних облога.

Динкић је навео пример да ће грађани моћи да купе аутомобил "фијат пунто" на кредит без учешћа на седам година, са месечном ратом од 100 евра, зато што ће камата на такав кредит бити 4,5 одсто уместо садашњих 14 одсто.

Подстицајне мере за куповину станова

Премијер Србије Мирко Цветковић открио је да Влада припрема подстицајне мере за куповину новоизграђених станова које ће бити у примени најкасније до пролећа.

"Досадашњи програм субвенционисања куповине станова преко Националне корпорације за осигурање стамбених кредита углавном је искоришћен за куповину постојећих станова, али је Влада заинтересована да буџетским средствима подстакне и станоградњу", рекао је Цветковић.

Олакшице за куповину нових станова требало би да допринесу упошљавању грађевинских фирми, а уједно и привредном расту у Србији.

"Влада припрема и мере за подстицаје инвестиција у инфраструктуру, што ће бити део укупног пакета мера за превазилажење економске кризе, који ће се допуњавати и мењати у складу са ситуацијом", нагласио је Цевтковић.

Министарка финансија Диана Драгутиновић рекла је да ће овогодишњи план Националне корпорације за осигурање стамбених кредита бити усвојен на следећој седници Владе, после чега ће та институција почети да одобрава нове позајмице грађанима за куповину станова.

Убудуће ће се, како је објаснила министарка, из буџета субвенционисати куповина мањих станова, а не као до сада куповина и станова од 100 квадарата.

"И поред великог броја позитивних ефеката програма субвенционисања куповине станова, то је допринело да порасте цена стамбених кредита, због чега се тај програм преиспитује", указала је Драгутиновић.

За шест месеци поново о регресу и топлом оброку

Влада Србије је на данашњој седници одлучила да крајем јула ове године размотри могућност примене одредби Општег колективног уговора у делу који се односи на финансијске обавезе послодаваца, саопштено је из Владе.

Примена одредби Општег колективног уговора, које предвиђају обавезну исплату топлог оброка и регреса, требало је да почне од 1. јануара 2009. године, али је одложена због глобалне финансијске кризе.

Влада је усвојила и предлоге закона о војној, радној и материјалној обавези и закона о цивилној служби, затим закона о амбалажи и амбалажном отпаду, хемикалијама, биоцидним производима, заштити ваздуха, заштити животне средине као и процени утицаја на животну средину.

Влада је усвојила Уредбу о додели посебних признања уметницима за врхунски допринос националној култури у Србији.

Посебна признања биће додељивана на предлог уметничких удружења, установа културе и других правних и физичких лица. Добитницима посебних признања исплаћиваће се доживотна месечна примања у износу од педесет хиљада динара.