Благи раст привреде у 2010.

У овој години највећи изазов биће да се сачувају радна места, а тек потом може да се размишља о новим пословима, кажу највећи привредници у Србији.

Привредници су јединствени у мишљењу да опоравка привреде неће бити без стабилног курса, подршке банака и више страних инвестиција.

Прошле године добро је ишло произвођачима кондиторских производа, који су више продавали и зарадили него у 2008. години. Због тога, очекују још лакшу годину и више радних места.

Мирослав Милетић, генерални директор концерна "Бамби", оптимистички гледа на 2010. годину и очекује да ће она бити лакша и успешнија за већину компанија у Србији.

Милетић своје очекивање заснива не само на, како каже, параметрима виталности, које су развијене и квалитетне српске компаније исказале деведестих година, него и на свеукупним параметрима раста.

На прошлу годину не могу се пожалити ни металци, тачније, "Ваљаоница бакра Севојно" која је спас, због смањења понуде, нашла на европском тржишту.

Већа потрошња и кредити за опоравак

Ипак, не деле сви став да ће се у овој години лакше долазити до посла. "Нисам много велики оптимиста, јер сви параметри, који треба да говоре о неком опоравку су јако лоши. Прво раст незапослености. Када расте незапосленост онда је смањена потрошња. Банке су рестриктивне и док не почну да упумпавају новац у привреду нема напретка. Без инвестиција нема помака", каже власник "Ист поинта" Зоран Дракулић.

Одговор банкара јесте да привредници ове године могу да очекују ниже камате и то због визне либерализације, одмрзавања Прелазног споразума и подношења кандидатуре за чланство у ЕУ.

"Учињени су значајни помаци који дају значајан кредибилитет Србији. Веће су могућности за инвестиције које су нама преко потребне и могућност да се ризик земље смањи", каже Драгиња Ђурић, председница ИО "Банке Интеза", нагласивши да сви ти позитивни помаци у политичко-економском смислу доприносе стабилности банкарског и реалног сектора.

И страни инвеститори су сагласни да еуроинтеграције смањују ризик за улагања, која су, због кризе, мања за четвртину. Нови послови чекају кооперанте који ће радити за "Фијат", али и у другим привредним гранама.

"Прогноза да ће привреда ове године расти до два одсто даје нам разлога за оптимизам јер су то потпуно другачији услови у односу на пад економије прошле године. Додуше, тај раст није довољан за потпуни опоравак, али значи да можемо да кренемо са већим улагањима у услуге и инфраструктуру", оценио је председник Савета страних инвеститора Чел Мортен Јонсен.

У прошлој години најгоре су прошли грађевинци. Охрабрују их, кажу, најаве из Владе да ће се отварати нови послови изградњом путева као и у масовној станоградњи, која би од марта требало да покрене тржиште некретнина и појефтини квадрате.