Динкић: Курс динара биће стабилан

Министар економије Млађан Динкић је, у разговору са новинарима економских редакција, рекао да је на месту гувернера, у овом тренутку би кренуо да троши више девизних резерви за одбрану курса и да не би давао да динар даље слаби.

Курс динара ће, по његовом мишљењу, бити стабилан, а то је између 90 и 95 динара за евро.

Потпредседник српске владе, својевремено гувернер Народне банке Србије, рекао је да разуме садашњег гувернера Радована Јелаашића, који жели да сачека прилив девиза, како не би трошио девизне резерве.

Гувернер НБС, сматра Динкић, у томе не сме да претера, јер мора да води рачуна да грађани имају кредите који су индексирани у еврима.

"Резерве служе да се троше у време кризе. Ми смо толико натанковали те резерве у претходних седам, осам година, тако да сада не би требало да нам буде жао и да потрошимо део резерви, јер ће нам се вратити касније", сматра Динкић.

Јаке девизне резерве 

Министар је истакао да га "чини спокојним" да постоји инструмент којим се може бранити динар, односно јаке девизне резерве. 

Према његовим речима, девизне резерве НБС износе око 8,1 милијарди евра, док је теоријски укупна новчана маса у Србији око 3,3 милијарде евра (реална новчана маса М1 је око 2,3 милијарде евра и око 100 милијарди динара или нешто изнад милијарду евра у краткоричним репо хартијама НБС).

Динкић је навео да од укупне новчане масе динара у Србији не може све да се претвори у девизе, јер људи морају од нечега да живе.

Према његовој процени, грађани би максимално могли да претворе у девизе око 1,3 милијарде евра.

Напомињући да је потпуно свеједно да ли је у девизним резервама осам или пет милијарди евра, јер и у том случају има довољно новца да се целокупна новчану масу покрије три пута, Динкић је рекао да је таква одбрана курса скупа и да мисли да гувернер зато и гледа када ће и колико интервенисати.

Централној банци би, према његовим рецима, значајно помогло да Министарство финансија Србије емитује државне обвезнице, јер би било добро да се један део новца који је у репо хартијама пресели у обвезнице Трезора.

"Тако би Влада имала више пара да реализије буџет и обезбеди редовност у плаћању", рекао је потпредседник Владе Србије. 

Динкић је рекао и да очекује да ће централна банка постепено, али стално смањивати референтну каматну стопу, оцењујући да има још простора се се снижава та камата, која тренутно износи 16,5 одсто, када се узме у обзир да је пројектована инфлација у овој години осам одсто.