Влада о акцизама следеће недеље

Влада Србије ће у првој недељи фебруара усвојити измене Закона о акцизама, чиме би се вратила првобитна верзија, пре него што је усвојен спорни амандман, најавила је у интервјуу за РТС министарка финансија Диана Драгутиновић.

Шта ће Влада конкретно и Ви као министарка финансија, да урадите у вези са Законом о акцизама?

Предложићемо измене и допуне Закона о акцизама, практично повратак нашег оригиналног предлога. Ја мислим да ће га Влада усвојити, а онда остаје на Парламенту да га усвоји такође.

Јесте ли ви очекивали овакав сценарио?

Морам да признам да нисам. И то је негде моја лична замерка мени као преговарачу. Јер је било у кулоарима речи о евентуалним променама, дакле амандманима посланика, и ја сам мислила да сам била довољно уверљива јер то није само прича о приходима. То је прича о стратегији поводом акцизне политике кад су цигарете у питању. Значи, моја стратегија, и стратегија Министарства финансија, Владе, била је да направимо такву акцизну политику која ће минимизирати учешће јефтиних цигарета на тржишту, да би смањили доступност млађим генерацијама.

Када ће те измене разматрати Влада, односно посланици у Скупштини?

Измене ће се наћи за седам дана. То је практично само повратак на оригинални предлог Владе. Ми то, значи, имамо готово. То ће се наћи наредних седам дана на Влади, а после, видећемо када ће се наћи на дневном реду парламента.

И какав ће то утицај имати на буџет?

Ово је интересантно, све је добро прорачунато, тако да садашњи, усвојен закон, са акцизном политиком која је битно другачија од оног што је био предлог Владе када су цигарете у питању, јер су готово идентични приходи у 2009. години. Значи, никада не можете потпуно тачно прогнозирати, увек може доћи до промене структуре потрошње у правцу скупљих или јефтинијих цигарета, али дефинитино то је 2009. године врло приближан износ прихода за државу, значи неких додатних седам милијарди, а за цео период до 2012. године, нешто нижи, значи милијарду, милијарду и по динара.

Да ли ће те измене бити у складу са оним што захтевају произвођачи цигарета овде у Србији? Дакле, да ли ће на тај начин држава испунити обећање према њима?

То је у складу са договором који сам ја имала са индустријом. То је у складу са акционим планом. Значи, ја сам већ одступила од акционог плана. Договорно сам одступила, и то је са том зацртаном стратегијом да постепено треба мењати акцизну политику у правцу све мањег учешћа јефтиних цигарета на тржишту. Дакле, то је оно што смо договорили. Ја мислим да договоре треба поштовати.

Конкретно, имате ли података колики ће бити приходи од акциза?

Бројка је...од акциза на цигарете мислите? Значи, то је седам милијарди, и по једном и по другом, значи по важећем закону, и по, да кажем, изменама и допунама закона, седам милијарди динара више у 2009. години него што би било само проглашавањем акционог плана.

Имате ли до сада преглед како се пуни буџет, какви су приходи? Знамо да, рецимо, суседна Хрватска има мање прихода од ПДВ-а него у 2008. у истом временском периоду.

Постоје подаци, дневни подаци у јануару месецу. Они нису охрабрујући. Дакле, јануар ове године је нешто нижи од јануара, чак и у апсолутном износу, прошле године. Наравно да постоје различити разлози. И овај јануар, као и претходни јануар, има мали број радних дана, а поред тога постојао је проблем са гасом, тако да индустрија није радила, тако да не могу узети јануар као неки меродаван месец за процену прихода.

Дефинитивно, што се види, да су најмање порасли, односно највише пали приходи од ПДВ-а, и то је изузетно чудно, пошто су порези на зараде и доприноси који се плаћају на исту пореску основицу, порасли. Дакле, могуће да има и неке евазије (избегавања плаћања пореза). Али, јануар је још увек рано, значи треба да, ипак, сачекамо половину фебруара да бисмо знали прецизније шта можемо очекивати од прихода у овој години.

Да ли ће ускоро бити ребаланса буџета, пошто већ можемо да чујемо економисте који сматрају да је то потребно учинити што пре?

Сачекаћемо, ипак, до прве половине фебруара, када ћемо прецизније имати осећај шта се дешава са приходима, да ли је у питању утицај рецесије на пад прихода или рецимо евазије. Са евазијом, ја мислим да имамо снаге да се боримо.

А да ли ћете разматрати повећање ПДВ-а?

Само у крајњој нужди.

Да ли вас брине рекордно слабљење динара? Ево, данас је евро највише порастао...

Сваког брине пад динара. Ја сам увек више волела, наравно, да динар расте, без обзира на све критике економиста и стручне јавности, али ово није неочекивано. Просто, динар се прилагођава новим условима на тржишту. Нови услови на тржишту јесу пад прилива капитала. Прошле године, ранијих година, значи од 2006. године имали смо пет до шест милијарди евра прилива капитала, и тај прилив капитала је чинио да динар апресира. Одједном, дошло је буквално да се тај прилив капитала преполовио, и више од тога. И ово је, нормално, прилагођавање динара новим условима.

Шта мислите, докле ће ићи то прилагођавање? Да ли ће евро и даље јачати у односу на динар?

Ја не волим да се бавим прогнозом, и не мислим да је могуће прогнозирати с прецизношћу тржишну цену валуте. Ја се надам да, ипак, програм са ММФ-ом и сама могућност да повучемо део средстава, да ће деловати на стабилност курса. А друго, мислим и да држава треба са своје стране да учини све да повећа понуду девиза.

Поменули сте ММФ, када ћемо знати да ли је потребно повући новац од ММФ-а?

Зависиће од дневног развоја девизног тржишта. Значи, уколико видимо да се динар негде зауставља, на овом нивоу и нешто мало више, могуће да средства неће бити потребна. Уколико настави диндар да пада и преко неке психолошке границе, не бих сада о њој да говорим, мислим да би ипак требало размислити о томе да повучемо средства. То није лош знак.

Грађане такође веома интересујуе инфлација. За ову годину је предвиђена укупна инфлација осам одсто, плус-минус два процента. Шта ће Влада да уради да се заиста одржи тај ниво инфлације?

Па ја мислим да је Влада већ овим буџетом доста урадила. Прво, заиста је предвиђена стриктна политика доходака. Значи, пензије су, то сад сви знају, замрзнуте, у садашњим условима, дакле, у условима неког успоравања привредног раста. Зараде ће се прилагодити, једва, за висину стопе инфлације. То је врло чврста политика доходака. Многи расходи су задржани у номиналном износу, као што су били у 2008. години. Неки су чак и смањени.

Дакле, стриктна политика доходака - то значи мањи раст јавне потрошње, и на тај нанчин ћемо се борити, односно бити подршка монетарној политици у остварењу стопе инфлације од 8%. Такође, улога државе да стабилизује курс, на начин на који она то једино може, а то је да помогне у прибављању јефтиних кредита од међународних финансијских институција, и ја мислим да ћемо, да ће ова влада показати своју снагу на прибављању тих јефтиних средстава, што ће са своје стране омогућити већу стабилност курса и по тој основи нижу инфлацију.

И коначно, пажљиво ћемо разматрати сваки захтев за повећањем цена који долази од стране рецимо локалних нивоа и јавних предузећа, на које ми као држава дајемо сагласност. То су једина три начина на који можемо да делујемо у правцу обарања, односно остварења планиране инфлације од 8%.

Одустало се од поскупљења гаса, а поскупљење струје је остављено за април, за боља времена?

Влада ће пажљиво разматрати сваки захтев за повећање цена.