Снижена референтна каматна стопа

Народна банка Србије одлучила је да смањи референтну каматну стопу пошто је за сада утицај притисака који утичу на смањење инфлације јачи од инфлаторних притисака, што је "отворило простор" за једнократно смањење основне каматне стопе, изјавио је данас гувернер НБС Радован Јелашић.

Јелашић је на конференцији за новинаре објаснио да инфлаторно делују раст цена под контролом државе, фискална експанзија изазвана ребалансом буџета за 2008. годину и притисци на слабљење динара.

Дезинфлаторно делују успоренија кредитна активност и нижи раст зарада, смањена економска активност у земљи и пад цена примарних и пољопривредних производа, указао је гувернер.

НБС је оценила да ће смањење рестриктивности монетарне политике у наредном периоду зависити од карактера фискалне политике, раст цена под контролом државе и спољних фактора, рекао је Јелашић.

Јелашић је упозорио да се у првом тромесечју ове године очекује раст регулисаних цена од 7,2 одсто, од планираних 13 одсто за ову годину, што би уз најављено поскупљење струје значило да је држава већ у априлу у потпуности искористила планирани раст цена под својом контролом за целу годину.

На раст цена у прва три месеца утицаће очекивано поскупљење нафтних деривата од 13,2 одсто, поскупљење комунално-стамбених услуга од 8,1 одсто, раст цена ПТТ услуга од 10,6 одсто, цигарета од 15 одсто, лекова од 10 одсто и градског превоза.

Одговорно деловање државе, инфлација под контролом

Јелашић је истакао да ће се укупна инфлација задржати у циљаном оквиру од осам одсто, плус минус два одсто, само ако и држава преузме свој део одговорности, предвиђене споразумом са НБС.

Према његовим речима, уколико се повећају све најављене цене и инфлација буде изнад планиране, то ће значити смањење реалних зарада, чији је раст за ову годину "закуцан" на осам одсто, и погоршавање животног стандарда грађана.

Јелашић је истакао да се инфлација може брзо "издувати" ако буџет буде рестриктивнији и боље структуриран, односно ако се више буде трошило на улагања у инфраструктуру, затим ако нови кредити буду мање коришћени за финансирање потрошње, а више усмерени ка привреди и Влада обезбеди планирани раст цена под својом контролом.

Гувернер Јелашић је указао и да је, према проценама НБС, раст бруто домаћег производа у четвртом кварталу прошле године био два одсто, што доводи у питање и процену привредног раста од 3,5 одсто, у овој години, на основу које је направљен буџет.

То ће значити да је потребно да се размотре кључне ставке у буџету, и да се најкасније до краја првог тромесечја ревидирају цифре, рекао је Јелашић.

Базна камата смањена са 17,75 на 16,5 одсто

Монетарни одбор Народне банке Србије је, после разматрања актуелних економских кретања, одлучио да снизи референтну каматну стопу са 17,75 на 16,5 одсто.

Монетарни одбор је 31. октобра прошле године повећао референтну каматну стопу са 15,75 на 17,75 одсто, а претходно је та стопа 29. маја повећана за пола процентног поена, на 15,75 одсто.

Пре тога, базна каматна стопа повећана је 24. априла за 0,75 процентних поена на 15,25 одсто.

Монетарни одбор је у фебруару два пута повећавао референтну камату са 10 одсто на 10,75, па затим на 11,5 одсто, а половином марта та стопа повећана је са 11,5 на 14,5 процената.

Референтна каматна стопа има улогу сигнализирајуће каматне стопе, као и улогу полазне каматне стопе, пошто се висина основних каматних стопа на новчаном тржишту утврђује према висини те каматне стопе.

То је стопа по којој НБС продаје благајничке записе пословним банкама са обећањем да ће их откупити за 14 дана.