Отворен сајам намештаја у Београду

У Београду је отворен 57. Међународни сајам намештаја, опреме и унутрашње декорације, са више од 500 излагача из 38 земаља. У првих осам месеци извоз је повећан 8,6 одсто, а домаћи произвођачи намештаја зарадили су од извоза око 365 милиона долара. У дрвно- прерађивачком сектору запослено је више од 40 хиљада радника.

До 10. новембра посетиоцима сајма домаће и стране компаније нуде најбоље из своје понуде. Српски произвођачи намештаја имају тржиште за своје производе и капацитет да знатно повећају производњу.

"Најбитније ми да је намештај тврдо напуњен, кад се седне да не упаднеш, а за годину дана да пропаднеш доле. И цене су битне. Прилагођавамо их свом џепу", каже једна посетитељка.

Други кажу да цена утиче, али и квалитет, да има више конкуренције и више могућности и да има бољих цена.

У српској индустрији намештаја готово 90 одсто капитала је у домаћем власништву. То су углавном микро, мала и средња предузећа. Највећи конкуренти за произвођаче плочастог намештаја долазе из Пољске и Румуније.

"Компаративне предности домаћих произвођача плочастог намештаја огледају се пре свега у сјајној географској позицији, дакле,наш намештај може брзо и лако доћи до тржишта где га извозимо. Такође у одсуству царина, дакле углавном Европска уније, земље региона и остале економске групације, али и у савремени технолошки процес израде што нас доводи до ситуације да нудимо довољно квалитетан производ по довољно ниским ценама да је тражен и купован на преко 50 тржишта широм света", каже Никола Ружичић из "Форма Идеале".

Потенцијал за развој предузетништва у индустрији намештаја је велики. Важан је и за регионални развој. Поред пољопривредне производње често је и једина индустрија у руралним подручјима.

"Иако је дрвопрерађивачка индустрија радно интензивна индустрија она пружа не само занат већ и велику аутономију и креативност у послу, погодну за развој сопственог бизниса. Сви произвођачи труде се да уносе иновације као и нове материјале у своје производе. Изазови који се стављају пред њих могу се квалитетно превазићи кроз сарадњу привреде, институција и образовних установа", каже Наташа Говедарица из Привредне коморе Србије.

Намештај од пуног дрвета све је траженији на европском и светском тржишту. Српским произвођачима масива главни конкуренти долазе из Босне и Херцеговине, Хрватске и Пољске.

"Апсолутно можемо рећи да српски произвођачи прате трендове и што се тиче боја које су ове године у тренду корално црвена, љубичаста, пастелне боје, али и што се тиче дизајна намештаја који се може на тржиштима западне Европе продати по далеко већој цени него што је то овде. То је углавном намештај од пуног дрвета који тамо има већу цену, док се у Србији више продаје плочасти намештај", каже Александар Ивковић, маркетинг директор Београдског сајма.

За боље резултате домаћи произвођачи намештаја морају улагати у што већу финализацију производа, јер такав намештај има и до седам пута већу цену од примарне прераде дрвета.

Број коментара 0

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.