Шта бисте урадили да вам се на рачуну изненада "појави" 30.000 динара

Банкари су истраживали и утврдили - у просеку свако од нас, сваког месеца уштеди и на штедни рачун уплати 4.771 динар.

На питање шта би урадили ако би им се на рачуну изненада нашло 30.000 динара, 82 одсто учесника у истраживању рекло је да би цео износ оставило на текући или штедни рачун. Сваки четврти би добијени новац одмах потрошио, а 14 одсто би читаву суму "оставило са стране".

Како су камате пале на минималне износе мотив за штедњу у банкама је сигурност. Измењени Закон о осигурању депозита и даље предвиђа да држава гарантује за улоге до 50.000 евра, али банкама смањује трошак јер ће осигурање плаћати само на тај гарантовани износ, а не на укупну штедњу.

"Повремено су банке склоније већем апетиту према ризику и са циљем бољег позиционирања на тржишту ии веће зараде. Код таквих банака методолиогија ће препознати ризике и оне ће бити пенализоване кроз плаћање веће премије осигурања на депозите", каже Владимир Шарић, директор АОД-а.

Народна банка је задовољна што расте штедња у домаћој валути - достигла је 75 милијарди динара што је четири пута више него пре седам година.

"Најновија анализа урађена повоодм овогодишњег Светског дана штедње показује да би штедиша који у последњих годину дана штедео у динарима на улог од 100.000 динара добио око 2.700 динара или око 23 евра више у односу на штедишу који би у истом периоду положио на девизну штедњу противвредност истог износа у евримае", каже Драгана Станић, вицегувернер НБС.

Штедња расте али у готово истом износу расту и кредити и готовински и стамбени. С обзиром на нелогичност да се неко задужује по вишеструко вишим каматама од оних добијених на депозите показује све већу поделу на оне који имају да штеде и оне који морају да се задужују.