Држава помаже развој винарства

У Србији је под лозом 25.000 хектара. Под нашим аутохтоним сортама, тамњаником и прокупцем око осам одсто засада. Много више него раније, али мање од могућности.

Влада обећава финансијску помоћ винарима већ од следеће године. 

"Држава Србија жели да стане иза винара, жели да стане иза целе ове индустрије и да кроз стратегију развоја ова привредне гране у наредних десет година обезбеди и потребна финансијска средства, како бисмо још више зарадили и ви винари и држава и како бисмо на још бољи начин представљали нашу земљу", рекао је министар финансија Синиша Мали.

У Министарству пољопривреде су задовољни што је винарству дат приоритет.

"По први пут ми сви имамо исти циљ, то је циљ да једну грану пољопривредне производње потпуно унапредимо, а то је само последица тога да држава има пара да може да уложи довољно у све ово", навео је министар пољопривреде Бранислав Недимовић.

До средине новембра стратегија 

Стратегија развоја винарства у Србији до 2030. године биће завршена до средине новембра. Винари се позивају да са својим богатим искуством, узму учешће у њеној изради.

"Стратегија ће обрадити подизање винарија, опремање винарија, затим развој винског туризма и оно што је веома важно а то је промоција српских вина и српских регија у земљи и иностранству", истакао је Божидар Александровић, председник Савеза винара и виноградара Србије.

Помоћу чаше намимити туристе  

Популарност винског туризма је глобални тренд. Тако је и у Србији.

"Ако вам кажем да су у првих осам месеци ове године Кинези најбројнији стани туристи у србији а да управо они током боравка у нашој земљи обиђу бар једну винарију и бар једну дестилерију, то значи да заиста овај вид туризма има велики значај", сматра државни секретар за туризам Мирослав Кнежевић.

Непрегледни виногради и вина из многих италијанских винских регија у ту земљу сваке године доведу десет милиона страних туриста, каже професор енологије у Удинама и консултат у изради стратегије развоја винарства.

"Пробао сам многа српска вина, вина одличног квалитета. Квалитет је неопходан, али није довољан, важан је имиџ", навео је професор енологије Валтер Филипути.

Винаријама је тешко а скоро и немогуће да се саме пробију на светском тржишту, није лако ни винским регијама. Највећу шансу српска вина имају ако се на светском тржишту појаве са етикетом "Made in Serbia".