Скуп бизнисмена у Београду – новац тренутно није скуп

Ако би се једном речју одговорило како највећи регионални произвођачи хране виде будућност рекли би - прилагођавање, јаснија правила игре, иновације, већа мобилност радне снаге без страха од миграција радника и наравно добри стручњаци.

А потрошња учествује са 60 одсто бруто светског домаћег производа. Зато банкари радо инвестирају у аграр, односно сваки 10. евро кредита ЕБРД-а иде у производњу хране.

"Ми смо од отварања канцеларије у Србији у сектор агробизниса инвестирали преко 700 милиона евра у више пројеката, што домаћих, регионалних и страних компанија. Цео сектор Југоисточне Европе ми радимо око 150 милиона евра инвестиција сваке године. Тренутни портфолио од 90-тих је око три милијарде евра", рекао је Миљан Ждрале, директор агросектора ЕБРД-а.

Андреј Јовановић из "Мојих брендова" сматра да главни проблем није у одливу радника из земаља бивше СФРЈ и сматра да ће се људи полако враћати. Већи проблем су негативне камате које ће се једног дана поново претворити у скуп новац.

"Мислим да је важно разговарати. Прошла су времена да би морали бити укопани у ровове. Мислим да је данас сваки дијалог потенцијална тачка неке нове сарадње", рекао је Емил Тедески из "Атлантик групе".

А о будућности размишља и МК група коју је представљао Александар Костић, син једног од највећих бизнисмена у региону Миодрага Костића. Он сматра да је највећи изазов проширење бизниса и прилагођавање јер ће за пет година ту владати пет глобалних компанија, а на нашем тржишту се продаје око 200.000 тона шећера годишње.