Колико је потребно за пристојан живот

Да је статистика једно, а стваран живот ипак нешто друго показују подаци Статистичког завода, према којима је у потрошачкој корпи, за трочлану породицу између осталог месечно довољно тек 900 грама мортаделе, 200 грама виршли, шест јетрених паштета, само 13 литара млека и 200 грама чоколаде.

Тих 66 килограма, колико укупно теже производи из ове статистичке корпе, скоро да је лакше одједном понети из радње него обезбедити 37.084 динара.

Становници Сврљига, Гаџиног Хана, Власотинца или Варварина немају довољна просечна примања ни за овај минимум.

"Наша породица живи од 22.000 динара колико износи месечна пензија. Поред тога чувам и старију жену за још 10.000 и распоређујем тај новац како знам", наводи једна Прокупчанка.

Грађанка Крагујевца наводи да се има тек за основне потребе – храну.

У великим градовима просечна примања су већа него у мањим местима у Србији. На пример, становници београдског Врачара имају два и по пута веће просечне плате од житеља Новог Пазара, Крупња или Бача и Србобрана. Али статистика показује да су комуналије и станарина знатно веће у главном граду.

"Има различитих плата, од неких може да се живи, а од неких не може ни да се преживи", наводи грађанин Прокупља.

Не треба заборавити да је човек и социјално биће и да има потребе да оде у позориште, плати деци тренинг, стране језике или да купи нову одећу или белу технику, а 1.630 динара то не подмирује.

"Потрошачка корпа је прилично рестриктивна и то у деловима који нису нужни – култура, образовање, спорт, док су храна, станарина, струја, грејање и превоз битне ставке у свакој потрашачкој корпи", наводи Младен Радовић из Министарства трговине, туризма и телекомуникација.

Потрошачка корпа се више од десет година обрачунава за трочлану породицу и не даје довољно јасну слику колико заиста треба новца и са колико породица тачно располаже.