"Минималац већи бар за десет одсто"

Став послодаваца је да се минимална цена повећа за пет-шест одсто и да су то реалне могућности привреде, док синдикати траже да се она повећа за најмање 20 одсто.

"Биће више како запослени кажу, синдикати, а не како очекују послодавци и биће минимум двоцифрено већа минимална цена рада и ове године", рекао је Мали на округлом столу на тему минималне цене рада у Савезу самосталних синдиката Србије.

Када се, како је рекао, погледају реално сви економски параметри, нема основа да то повећање износи више од пет-шест одсто, али када се узме у обзир социјално и политичко стање – има.

Додао је да ће повећање минималне цене рада бити бар дупло веће од пет одсто.

Напоменуо је да су се многе ствари промениле у односу на ситуацију од пре пет година и да су данас сви макроекономски подаци добри.

"Свима је циљ да задржимо тек остварену финансијску стабилност", рекао је Мали и подсетио да су прошле године повећане како минимална цена рада, тако и плате и пензије и да се и ове године говори о томе.

Очекује да ће на седници Социјално-економског савета 10. септембра изаћи са конкретном минималном ценом рада

Рекао је и да се више мора улагати у образовање јер велики број младих људи одлази из Србије.

Подсетио је да је Србије прошле године била прва у свету по страним директним инвестицијама и да је за пет година отворено више од 200 нових предузећа и фабрика у којима је запослено 60.000 људи.

Министар рада Зоран Ђорђевић рекао је да би минимална цена рада требало да се повећа, али у реалним оквирима, те да није реално да се она повећа на 38.000 динара.

Напоменуо је да је прошле године 6.500 људи из Србије отишло из земље, а за првих шест месеци ове године још 3.000.

"Минималац нижи само у Албанији и Бугарској"

Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић рекао је да је за три године раст минималне зараде износио 26 одсто, односно девет одсто сваке године, што је врло задовољавајуће.

Међутим, додао је да је висина минималца и даље релативно ниска и да минималну зараду мању од Србије имају само у Албанији и Бугарској.

Како каже, у Србији је од 2008. до 2018. она порасла у износу од 100 евра.

Орбовић је подсетио да је сврха минималне зараде да се исплаћује у предузећима која имају проблема са пословањем, док данас има потпуно другачију улогу односно прима је 350.000 људи.

Председник Уједињених гранских синдиката (УГС) "Независност" Зоран Стојиљковић навео је неколико аргумената за повећање минималца, међу којима је и да се достигне минимална потрошачка корпа.

Додао је да је у многим системима уведен однос да минималац буде 60 одсто од просечне зараде, те да ако просечна зарада у Србији буде износила 500 евра како очекују надлежни, долази се до тога да би минималац требало да износи 35.400 динара.

Председник Уније синдиката послодаваца Милош Ненезић истакао је да сваки прави послодавац настоји да адекватно плати радника, али да, имајући то у виду, треба да има и профит.

Истакао је да је веома важно побољшање привредног амбијента, који утиче и на смањење административних и бирократских процедура.

"Плата у комуналним предузећима зависи од локалних власти"

Представници синдиката указали су на данашњем округлом столу да Србију масовно напуштају грађани у потрази за боље плаћеним пословима, да има послодаваца који не исплаћују ни миминалац, да велики број грађана живи на граници сиромаштва, и упитали да ли ће цена рада бити реално процењена будући да су цене неких животних намирница порасле.

Такође се једно од питања односило на то када и колико ће бити повећане плате запосленима у комуналним предузећима.

Министар Мали је одговорио да, без обзира на одлуку Владе, питање стања и ситуације у комуналним предузећима зависи од локалних власти.