Произвођачи (не)спремни за излазак пластичних кеса из употребе

Према одлуци Града Београда, пластичне кесе морају бити оксоразградива. Међутим, за произвођаче то није ништа ново. Фирма Томислава Кљајића увелико производи трегер-кесе које су оксоразградиве.

Кљајић наводе да се кесе сваке године шаљу на анализу на Технолошки факултет у Новом Саду.

Папирне кесе су четири пута теже од пластичних и праве се од дрвета. Цегери из хигијенских разлога морају да се перу после четири коришћења, што значи да се троше вода, прашак и струја, а оно што се спере поново одлази у животну средину.

Кљајић каже да је то производ који може да се рециклира стотину година и увек враћа у неки производ, већином у црне џакове за смеће.

"Тако да нема потребе да труне у земљи. Када би сакупљање било правилно, не би завршавало где сада завршава него би се враћало у производњу", каже Кљајић.

Јавна расправе о управљању пластиком

Привредна комора Србије сутра ће произвођачима пластике, хране и пића, рециклажним индустријама, велетрговинама и другима, представити предлог нацрта Стратегије управљања пластиком у Републици Србији до 2030. године у пакету циркуларне економије.

"Ова стратегија је донета на предлог произвођача у циљу заштите животне средине и саме привреде. Сама индустрија пластике у Србији је врло развијена и по једном пројекту који је радила Влада Србије пре неколико година проглашена је за једну од четири најперспективнијих индустријских грана у Србији", каже Драган Стевановић, секретар Удружења за хемијску индустрију ПКС.

Стратегија је прављена по узору на ону из Европске уније, која је донета у јануару прошле године.

Основни циљеви су да се пластична амбалажа у највећој могућој мери до 2030. године рециклира, да се у што већој мери смањи потрошња пластичних предмета за једнократну употребу, да се ограничи производња микропластике и да се онемогући бацање пластике. Јавна расправа трајаће до краја септембра.

"Главни посао у примени одлуке Града Београда је да трговина сада заједно са ПКС и Министарством трговине стандардизује прописане кесе, лако разградиве, оксоразградиве колико ће у њима бити рециклабном материјала, колика је носива кеса, где се поставља реклама, како би такве кесе сутра могле да буду предмет поступања рециклажне индустрије", каже Синиша Митровић, шеф тима за циркуларну економију ПКС

Тренутно у Србији има око 2.500 привредника који се баве производњом пластичних производа. Сваки други извози у више од 80 земаља. Прошле године, извоз је био 816 милиона евра, а првих шест месеци ове године је у порасту – 509 милиона.

У Србији се годишње генерише просечно 100.000 тона амбалажног отпада. Једанаест одсто се користи за енергетске сврхе, 27 одсто се рециклира, а остатак се одлаже на санитарне, али и нелегалне депоније.