Електронска пријава сезонаца, ко је на добитку

За неке је додатни приход пред летовање, а неки су од сезонског брања одшколовали децу. Како било, од 1. јануара највећи број њих, послодаваци су електронски пријавили на пензијско, инвалидско и здравствено осигурање у случају повреде на раду. То их кошта 300 динара по раднику дневно, што кажу није утицало на смањење дневнице која износи око 2.000 динара.

Око 245 послодаваца ангажовало је сезонске раднике у пољопривреди 461 хиљаду пута.

"За нас је много лакше што се тиче и саме исплате радника сезонских и што се тиче безбедности тих радника", каже Љубомир Милошевић, директор "Наше јабуке".

"Послодавац има могућности и да их одјави уколико је лоше време или се тај дан не ради у пољу, тако да они имају могућност да уколико су незапослена лица и даље држе тај статус незапослености или ако су примаоци неких социјалних помоћи, тако да они уколико су ангажовани као сезонски радници и даље остварују право на та примања", каже Зоран Јаковљев из ГИЗ-а. 

Најбројнији сезонци су млади од 18 до 30 година или средовечни од 46 до 60 година.

"Млади дођу, оду, они нису толико ни поуздани што се тога тиче. Част изузецима, има ту и добрих момака и девојака, али махом су старији радници поузданији што се тиче редовних долазака", каже Љубомир Милошевић, директор "Наше јабуке".

За министра пољопривреде Бранислава Недимовића који је заједно са Наледом иницирао електронску пријаву сезонаца, пројекат је успешнији од очекиваног. Каже да су на добитку и држава и радници.

"Наспрам 4.500 људи колико смо имали у целокупном систему по претходним прописима, ми сад имамо већ 20.500 људи. Идеја нам је да повећавамо број дана код послодавца, то је сада 120, да повећамо на 150, можда чак 180. То нам сад траже произвођачи којих је већ 240 у систему и они су сви сад у игри а раније су били у црној зони", каже Недимовић.

Стручњаци за радно право поздрављају повећање економских права радника, али истичу да мора да се ради и на побољшању социјалних права.

Синдикално организовање или право на штрајк у Србији су омогућени само запосленима. У Западној Европи та права се признају и запосленима преко агенције, односно ангажованим по основу уговора о привременим и повременим пословима.