Да бисмо били видљиви на мапи Европе, морамо да градимо путеве

"Државе граде ауто-путеве да би покренуле развој и смањиле регионалне разлике, уредиле простор и валоризовале географски положај, одговориле на рецесију, а понекад то чине и из спољнополитичких разлога", писао је својевремено професор међународних односа Предраг Симић, заговарајући изградњу Коридора 11, а поучен практичним искуством земаља Европске уније.

У државама које су шездесетих година прошлог века почеле градњу модерних саобраћајница цвета економија.

Зато је инфраструктурна повезаност постала приоритет балканских земаља, питање њихове видљивости на географској и економској карти Европе и процеса евроинтеграција. Истовремено и њихових добросуседских односа.

Новоотворени ауто-пут "Милош Велики" је главна веза јужних суседа са континенталном Европом. Његов историјат датира с почетка деведесетих када је Мађарска у сарадњи са Француском почела изградњу ауто-пута Будимпешта–Сегедин као део коридора између Подунавља и Јужног Јадрана, уз мађарско-француску концесију.

Рат у Југославији учинио га је нерентабилним, па је Мађарска раскинула концесију и пут сама завршила до српске границе.

Француска је 1999. године поново предложила да се пројекат настави изградњом ауто-пута од мађарске границе до Бара, а преговори су почели после 2000.

Црна Гора гради ауто-пут Бар–Бољаре и заједно са новоотвореним ауто-путем "Милош Велики" скратиће пут ка црногорском приморју.

У Северној Македонији градња ауто-путева је у току. Србија се интензивно повезује са регионом и крајем августа биће обележен почетак градње ауто-пута Београд–Сарајево.