Шта се крије иза спора Хрватске против Југобанке

Право – ствар науке и струке, али када га узурпира политика, онда је то игра без краја. Крај се не види ни при ликвидацији "Југобанке" у Хрватској. Имовина и пословне зграде банке давно су конфисковане, а потраживања банке према хрватским дужницима одавно отписана.

Наводни дуг од 700 милиона евра настао је када је Хрватска исплатила 235 милиона штедишама после уласка "Југобанке" у стечај, а онда је покренула парницу и од главне сплитске филијале тражи дуг уз камату која је сада готово три пута већа од главнице.

"То је један покушај да се кроз контрааргумент на све гласније захтеве да се покретна имовина Републике Србије, која је као ратни плен у Републици Хрватској, врати њеним власницима", каже Иван Симић, адвокат у споровима са Хрватском.

На хрватске најаве гувернерка каже да је Србија у сукцесији исунила своје обавезе и нада се да ће то учинити и друга страна.

"Постоје људи који у животу, па и у овом послу, који се у односима и када делите имовину наше заједничке државе, понашају по принципу ако прође-прође, вреди покушати. Ја мислим да је најважније само поштовање, али и поштовање тражи од свих нас да се понашамо по принципу како ви нама, тако и ми вама", истиче  гувернерка НБС-а Јоргованка Табаковић.

То је додатно понижавање Србије, сматрају правници и намера финалне конфискације српске имовине која траје четврт века.

"Србија не препознаје конфискаторске акте Хрватске из разлога што она такве акте никада није доносила, стога не може да призна такве законске и подзаконске акте, а исти нису били ни предмет оцене Европског суда за људска права из разлога што је тај суд у својој одлуци ограничио своју надлежност важења тих аката", додаје адвокат Симић.

Покушали смо да и од Хрватске агенције за санацију банака добијемо мишљење о тужби тамошње државе и потраживању 700 милиона евра од "Југобанке" у стечају, али одговор нисмо добили.