Меморандум за унапређење сарадње у оквиру ЦЕФТА

Меморандум су потписали председник Управног одбора коморског инвестиционог форума Западног Балкана Марко Чадеж, директор секретаријата ЦЕФТА Емир Ђукић и Томислав Кнежевић из Немачке организације за међународну сарадњу (ГИЗ).

Тиме ће се значајно олакшати трговина шест чланица Цефте и признати документа како би се убрзало кретање робе на Западном Балкану.

Чадеж је после потписивања Меморандума новинарима рекао да коморе у региону, као глас привреде, покушавају да заједно са представницима државе нађу системска решења, те нагласио важност "ауторизованог економског оператера" за трговину у региону, на чијем успостављању се ради.

То је, наводи, нешто што омогућује компанијама да прођу фазу регистрације, која се базира на томе да се обезбеди транспарентост у пословању, шпедицији, увозу и извозу робе.

Објаснио је да када је компанија регистрована нема више проблема ни на једном граничном прелазу.

"Ваша роба и ваши камиони се не заустављају, сва неопходна гранична документација је међусобно призната. То је оно конкретно што желимо да спроведемо. Без тога не можемо да говоримо о неком заједничком тржишту, о јединственом тржишту", рекао је Чадеж, који је и председник Привредне коморе Србије.

Сматра да је све спремно за међусобно усклађивање и признавање свих докумената, не само само кад је у питању документ за ауторизоване економске оператере, већ и остали документи, поготово ветеринарски сертификати у области воћа и поврћа, као и фитосанитарни секртификати.

"То су свакодневни проблеми са којима се привредници суочавају у свом редовном пословању. На нама је да омогућимо међусобно признавање документације и да када камион уђе на Хоргошу, он у Драчу може да буде истоварен на брод, а да није стао", рекао је Чадеж.

Почетак нове сарадње у региону 

Генерални секретар Коморског инвестиционог форума Западног Балкана Сафет Грџелију каже да потписивањем Меморандума почиње једна нова ера сарадње у региону.

"Циљ овог споразума је да се ојача дијалог и партнерство у региону, да приватни сектор има могућност да буде део одлука и споразума у региону", каже Грџелију и наглашава да се настоји да се уклоне баријере како би се утицало на економски развој и поправљање имиџа региона. 

Само тако регион, наводи, може да буде атрактиван за инвесторе и само тако се могу решити проблеми. 

Навео је да је у оквиру Коморског инвестиционог форума Западног Балкана више од 350.000 фирми чланица националних комора.

"То је снага која треба да има подршку и да буде део јачања дијалога између јавног и приватног сектора", поручио је Грџелију.

Повратом цена на увоз из трећих земаља уштеда 100 милиона 

Директор Секретаријата ЦЕФТА Емир Ђукић каже да 1. јула ступа на снагу одлука о пуној кумулацији и поврату царина на увоз из трећих земаља, те да то привреди региона доноси бенефит око 100 милиоан евра. 

Тренутно се ради на "ауторизованом економском оператеру" (АЕО), каже Ђукић и додаје да у односу на европске земље где има око 17.000 АЕО-ова, у региону их има 20, ако се изузме Молдавија, те да је циљ меморандума да се подстакне привреда како би почела да функционише на начин уређен у ЕУ и јача капацитете за придруживање Унији. 

Томислав Кнежевић рекао је да ГИЗ сарађује са Секретаријатом ЦЕФТА од 2012, те да је у протеклих шест година имплементиран велики број активности који је имао за циљ јачање трговине на територији југоисточне Европе, али и смањење баријера које су присутне у трговини.

У свим тим активностима, каже Кнежевић, веома је битно да њихови резултати буду видљиви за привреду и да у сваком тренутку постоји комуникација са привредом, а у ту је изузетно значајна улога коморског система.

"С обзиром да сви имамо заједничке циљеве, а то је интеграција овог региона у ЕУ и што боље трговинско пословање, одлучили смо да подржимо даље активности и да све то подигнемо на нови ниво. Један од тих корака је и формално потписивање Меморандума", рекао је Кнежевић.

Споразум Цефта снажно подржава Немачка преко развојне Агенције Гиз јер им је важна комуникација фирми и приватног сектора. Посебно што је Србија пред израдом нове стратегије индустријске политике.